Sažetak: Tri nedelje intenzivnih udara SAD i Izraela po Iranu pokazuju višeslojnu strategiju: oslabljenje vojne moći, ciljano napadanje IRGC i pokušaji da se naruši unutrašnja stabilnost, dok su nuklearni objekti relativno pošteđeni. Podaci pokazuju visok broj udara i značajnu degradaciju određenih kapaciteta, ali i ograničenja vazdušne kampanje. Analitičari upozoravaju na rizik dugotrajnog rata i rastuće razlike između američkih i izraelskih ciljeva.
Tri Nedelje Sukoba: Šta Mete SAD i Izraela Otkrivaju o Ratnim Ciljevima Prema Iranu
Smoke and flames rise from the South Pars gasfield following [Social Media/via Reuters]
Administracija američkog predsednika Donalda Trumpa javno je iznosila nekoliko, često kontradiktornih ciljeva u ratu protiv Irana: od razaranja iranske regionalne vojne moći i "dekapitacije" rukovodstva, preko podsticanja unutrašnjih nemira, do potpunog uklanjanja nuklearnog programa. Analiza metа u prvim три nedelje sukoba pokazuje kako su SAD i Izrael prioritizovali te ciljeve i otkriva moguća raslojavanja u njihovim namerama.
Kako su se ciljevi razvijali
U praksi, kampanja je obuhvatila niz operativnih pravaca koji su omogućili američkoj administraciji da u različitim oblastima tvrdi uspeh. Međutim, stručnjaci upozoravaju da način vođenja rata smanjuje mogućnosti za mirno okončanje i otvara put produženoj eskalaciji.
Tri faze sukoba
Prva faza bila je bliska konceptu "šok i strah": udari su ciljali ne samo klasične vojne kapacitete već i političko-militarnu vrhušku. U satima nakon početka napada 28. februara, iranske vlasti su, kako se izveštava, potvrdile smrt vrhovnog vođe Alija Khameneija i visokih zvaničnika IRGC-a — udar koji je imao za cilj da parališe donošenje odluka u vrhu sistema.
Druga faza usmerila se na institucije odgovorne za unutrašnju bezbednost: gotovo svaka komanda IRGC-a, sedišta Basija i lokalne policijske strukture bile su među meta‑mar. Cilj je, prema analitičarima, bio narušavanje sposobnosti režima da održava red i time potencijalno pokretanje unutrašnjih nemira ili aktiviranje oružanih ćelija.
Treća faza, koju je označio udar na gasno polje South Pars, deluje kao prelazak ka strategiji ometanja osnovnih javnih usluga (struja, gas) — pritisak koji bi dodatno otežao život građanima i mogao pojačati unutrašnju destabilizaciju.
Šta je stvarno gađano
Podaci ACLED-a pokazuju 1.434 "strike eventa" na Iranu u odnosu na 835 iranskih odmazdnih događaja. Administracija SAD tvrdi da je pogođeno preko 7.800 ciljeva i izvedeno više od 8.000 borbenih misija, uz navode o 120 oštećenih ili uništenih iranskih plovila.
Analize pokazuju fokus na: balističke i pomorske kapacitete, dronove, mobilne i komunikacione sisteme, te instalacije IRGC-a. Oko 30% udara usmereno je na "hiperlokalnu" vojnu i bezbednosnu infrastrukturu koja se koristi za kontrolu stanovništva. Nuklearni objekti su, prema dostupnim podacima, relativno malo pogođeni.
"Prestanak američkog bombardovanja neće automatski zaustaviti rat niti vratiti sigurnost u Zaliv", rekao je Jon Alterman iz CSIS-a, ukazujući na ograničene efekte samoizolovanih vazdušnih kampanja.
Nuklearno pitanje i ograničenja vazdušne kampanje
Veći deo ekspertize slaže se da sama vazdušna kampanja teško može trajno eliminisati iranski nuklearni program ukoliko prežive zalihe goriva, znanje i skrivene kapacitete. Direktor UN agencije za nuklearnu energiju i drugi stručnjaci upozoravaju na rizike udara na nuklearne objekte i na to da je program prostorno rasprostranjen i teško ga je u potpunosti neutralisati iz vazduha.
Raskorak između američkih i izraelskih interesa
Iako se SAD i Izrael poklapaju u cilju degradacije raketnih snaga, vazdušne odbrane i komandne strukture, analitičari uočavaju razlike: Izrael, kako se čini, teži dubljoj promeni iranskog sistema, uključujući trajno onesposobljenje ili podsticanje režimskih promena, dok SAD formalno ističu isključivo degradaciju vojnih kapaciteta.
Takve razlike su izašle na videlo i kada je predsednik Trump javno izjavio da SAD nisu odobrile određene izraelske udare — primer divergencije u taktici i vremenu akcija.
Posledice i scenariji
Stručnjaci upozoravaju da sukob, kako je vođen, zatvara mnoge "off‑rampe": zatvaranje Tjesnaca Hormuz od strane Irana, oštećenja infrastrukture i mogućnost dugotrajnog rata iscrpljivanja znače da će političko-diplomatsko rešenje biti teže ostvarivo. Potpuna kontrola Hormuza bez kopnenih operacija deluje malo verovatno, a čak i takva opcija zahtevala bi znatno veće kopnene snage od onih koje su dosad raspoređene.
Zaključak: Mete i tempo udara u prvim trе nedelja pokazuju mješavinu taktičkih uspeha i stratečkih ograničenja. Vazdušni udari su oslabili određene vojne kapacitete, ali nisu jasno kreirali održivu političku opciju za okončanje sukoba — a razlike između američkih i izraelskih ciljeva dodatno komplikuju perspektivu mirnog rešenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
