Vanzemaljci Ne Moraju Biti Zeleni: Studija Predviđa Ljubičaste Planete

Potraga za životom izvan Zemlje zahteva proširenje shvatanja šta život može biti. Nova studija sa Cornell univerziteta sugeriše da neke egzoplanete — naročito one koje orbitiraju oko hladnih crvenih patuljastih zvezda — mogu biti prekrivene organizmima koji daju planeti ljubičastu nijansu umesto zelenila koje poznajemo sa Zemlje.

Naučnici su istraživali mikrobe poznate kao purpurne sumporne i purpurne nesumporne bakterije, koji koriste niskoenergetsko crveno i infracrveno svetlo za proces sličan fotosintezi. Takvi organizmi imaju specifičan spektar refleksije — „svetlosni otisak“ — koji bi mogao da bude detektabilan narednom generacijom teleskopa.

Autori su sakupili 20 uzoraka ovih bakterija sa raznih lokacija (od hidrotermalnih izvora do bara u blizini kampusa Cornella) i koristili ih u modelima za simulaciju izgleda različitih tipova Zemlji sličnih egzoplaneta: od zaleđenih površina i okeanskih svetova do suvih i vlažnih okruženja. Mnogi simulirani spektarni otisci vratili su ljubičaste nijanse.

Kako nastaje "ljubičasta" biosfera?

Studija ukazuje da na planetama sa slabim prisustvom kiseonika, ili oko crvenih zvezda koje emituju manje vidljive plavo-zelene svetlosti, molekuli i pigmenti različiti od zemaljskog hlorofila mogu dominirati. Prethodno istraživanje iz 2022. (Univerzitet Merilend) pokazalo je da je rani svetlosni pigment retinal mogao apsorbovati zelenu svetlost i reflektovati crvenu i ljubičastu, pa su rane biosfere mogle izgledati ljubičasto pre nego što je hlorofil postao dominantan.

„Purpurne bakterije mogu da uspevaju u širokom spektru uslova, zbog čega su među glavnim kandidatima za oblik života koji bi mogao da dominira na najrazličitijim svetovima“, izjavila je doktorska studentkinja Lígia Fonseca Coelho. „Zamislite da nemaju konkurenciju zelenih biljaka — crvena zvezda bi im mogla pružiti idealne uslove za fotosintezu.“

Rezultati su objavljeni u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. Autori napominju da instrumenti naredne generacije, kao što je Ekstremno Veliki Teleskop (ELT) Evropske južne opservatorije (ESO), mogu biti dovoljno osetljivi da otkriju ovakve spektarno specifične tragove života na udaljenim egzoplanetama.

Šta to znači za potragu za životom?

Ovakvi rezultati podsećaju nas da pretpostavke zasnovane isključivo na zemaljskim oblicima života mogu ograničiti potragu. Umesto da tražimo samo "zelene" tragove fotosinteze, astrobiolozi treba da računaju i na alternativne pigmente i metaboličke puteve koji bi dali planetama sasvim drugačije boje i spektralne potpise.

Zaključno: kada jednom počnemo da detektujemo biosignature na egzoplanetama, nemojmo očekivati da će sve svetove obeležavati poznata zelena boja — moguće je da nas čeka spektar ljubičastih svetova.