Savezni sud je privremeno zaustavio sporni deo politike Pentagona koji je omogućavao proglašavanje novinara bezbednosnim rizikom i oduzimanje akreditacija. Tužbu je pokrenuo The New York Times, tvrdeći da pravila krše ustavna prava i daju Ministarstvu odbrane neograničenu diskreciju. Vlada brani meru kao neophodnu za zaštitu vojske, dok medijski zagovornici upozoravaju na ugrožavanje slobode štampe.
Savezni sud blokirao kontroverznu politiku Pentagona koja je mogla da oduzme akreditacije novinarima
An American flag hangs from the roof of the Pentagon, at the site where a jetliner hit the building during ceremonies commemorating the 20th anniversary of the September 11, 2001 attacks, in Arlington, Virginia, U.S., September 11, 2021. REUTERS/Al Drago
NJUJORK, 20. mart (Reuters) - Savezni sudija je u petak privremeno zaustavio novu pravnu meru Pentagona kojom je administracija Donalda Trumpa predviđala da se novinari mogu proglasiti bezbednosnim rizikom i da im se oduzmu akreditacije ukoliko traže informacije koje nisu odobrene za javno objavljivanje.
Tužbu je podneo The New York Times pred saveznim sudom u Vašingtonu, navodeći da izmene politike koje je Ministarstvo odbrane uvelo prošle godine praktično daju telu moć da udalji izveštače i uređaje zbog izveštavanja koje joj se ne dopada. Po tužbi, takva praksa bi predstavljala kršenje ustavnih zaštita slobode govora i pravičnog postupka.
Šta predviđa nova politika?
Izmene koje je u oktobru 2025. odobrio ministar odbrane Pete Hegseth dozvoljavaju da se novinari proglase "bezbednosnim ili sigurnosnim rizikom" i da im budu oduzete legitimacije ako se utvrdi da su podsticali vojne osobe na otkrivanje neovlašćenih informacija — uključujući i neke slučajeve neklasifikovanih podataka.
Prema navodima iz tužbe Timesa, od 56 medijskih organizacija članica Pentagon Press Association samo je jedna pristala da potpiše potvrdu o novoj politici; ostali reporteri koji nisu prihvatili novu izjavu navodno su bili primorani da predaju svoje akreditacije.
Politika priznaje da je objavljivanje osetljivih informacija „generalno zaštićeno Prvim amandmanom“, ali upozorava da bi podsticanje na dobijanje takvih informacija moglo biti razmatrano prilikom procene da li izveštač predstavlja bezbednosni rizik.
Odbrana vlade i reakcije
Advokati Ministarstva pravde priznali su da određeni elementi politike ostavljaju prostor za subjektivno tumačenje, ali su istakli da odluke o akreditacijama podležu neutralnim i objektivnim kriterijumima. Vlada je takođe navela da podsticanje vojnih lica na otkrivanje neovlašćenih ili krivično kažnjivih informacija nije zaštićeno kao sloboda govora.
Zagovornici slobode medija kritikovali su ovu izmenu kao još jedan napad na nezavisno novinarstvo, dok tužba Timesa tvrdi da Pentagon dobija "neograničenu" diskreciju koja bi mogla rezultovati ograničavanjem izveštavanja zasnovanog na stavu.
Paralelno, Associated Press vodi odvojenu tužbu protiv administracije zbog isključenja iz Bele kuće nakon što je AP odbio da promeni uobičajeni naziv Gulf Of Mexico u predloženi "Gulf Of America" — što je, po AP, primer diskriminacije zasnovane na stavu.
Sudska odluka predstavlja privremeni uspeh za medije i otvara pitanje granica vlasti pri regulisanju pristupa novinarima u državnim prostorima. Predstojeća sudska rasprava mogla bi postaviti važan presedan o tome koliko daleko administracija može ići u ograničavanju novinarskih aktivnosti u ime bezbednosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
