Posle Zakona o Strancima: Nemačka Poziva Na Potpunu Primenu Briselskih I Ohridskih Sporazuma

Mihael Rajfenštul, direktor za Zapadni Balkan, Tursku, Savet Evrope i OEBS u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, pozvao je na "potpunu implementaciju" Briselskih i Ohridskih sporazuma odmah nakon početka primene Zakona o strancima na Kosovu i Metohiji.

Rajfenštul je na svom nalogu na X napisao da Nemačka "pozdravlja i u potpunosti podržava napore da se iskoristi novi zamah u dijalogu za potpunu implementaciju Briselskih i Ohridskih sporazuma".

Kontekst i Zajednica srpskih opština (ZSO)

Podsećamo da Briselski sporazum iz 2013. predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), obavezu koja, 13 godina kasnije, još nije sprovedena. Premijer Kosova Aljbin Kurti je, odgovarajući na izjavu Rajfenštula, istakao da Zajednica nije formirana ni tokom njegovih pet godina na vlasti: „Ovih pet godina koliko sam premijer... nema Zajednice.”

Napomena: u izjavi nemačkog zvaničnika eksplicitno nije pomenuta ZSO, a u tekstu Ohridskog sporazuma iz februara 2023. ZSO nije direktno navedena.

Šta donose Ohridski sporazumi iz februara 2023.?

Ohridski sporazumi, postignuti nakon više meseci pregovora, sadrže niz odredbi o jačanju dobrosusedskih odnosa, međusobnom priznanju dokumenata (pasoši, diplome, registarske tablice), zaštiti prava manjina i mapi puta za implementaciju. Aneks sporazuma navodi da se primena tih odredbi povezuje sa procesom pridruživanja EU i finansijskom podrškom Unije.

Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj saopštio je u februaru 2023. da su Beograd i Priština dogovorili da dalje izmene teksta EU predloga o normalizaciji odnosa nisu potrebne, dok aneks predviđa da "Kosovo" odmah pokrene pregovore u okviru dijaloga koje vodi EU radi ostvarivanja odgovarajućeg nivoa samouprave za srpsku zajednicu.

Moguće posledice za srpsku zajednicu

Politički analitičar Ognjen Gogić upozorava da ranija najava o "potpunoj primeni" nije nužno pretakala u brze rezultate. On ocenjuje da implementacija može dovesti do integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija srpske zajednice u kosovski sistem, što u praksi zavisi od modaliteta sprovođenja: od rešenja u kojem škole i zdravstvene ustanove rade po dvostrukim standardima do scenarija u kome postaju isključivo deo kosovskog sistema sa novim nastavnim programima.

Gogić napominje rizike za priznanje diploma, status zaposlenih, finansiranje i pravni položaj, kao i mogućnost da deo srpskog stanovništva napusti Kosovo – scenarij sličan onom iz 2013. godine pri integraciji sudstva i policije na severu.

Stavovi i tumačenja

Zoran Milivojević, diplomata u penziji, ocenjuje da Ohridski model, koji podržava Nemačka, de facto podrazumeva priznanje Kosova. Prema njegovim rečima, pritisci i podsećanja na primenu Ohridskog sporazuma su kontinuirani i često se ponavljaju u izveštajima i stavovima Brisela. Milivojević smatra da je ključno povezivanje primene Briselskog i Ohridskog sporazuma i da bez rešenja oko ZSO teško može da se vodi ozbiljan dijalog sa Srbijom.

Zaključak

Pitanje primene Briselskih i Ohridskih sporazuma ostaje politički i praktično kompleksno. Ključne nepoznanice su modaliteti implementacije – naročito u oblastima obrazovanja i zdravstva – dok pritisci zapadnih aktera, uključujući Nemačku i EU, ukazuju na pokušaj da se proces ubrza povezujući ga sa evropskim integracijama i finansijskom podrškom. Za srpsku zajednicu na KiM to može doneti i zaštitu prava, ali и značajne promene i rizike, zavisno od konkretnih rešenja.