Nova studija objavljena u Cell pokazuje da većina zoonotskih virusa nije imala jasne adaptivne mutacije pre prelaska na ljude. Istraživači su koristili filogenetske analize na slučajevima gripa A, Ebole, Marburga, mpoksa, SARS‑CoV i SARS‑CoV‑2 i utvrdili da su značajne promene u selekcionom pritisku nastupile tek nakon ljudskog prenosa. Nalazi podržavaju prirodno poreklo većine pandemija, dok je mogućnost laboratorijskog porekla indicirana samo za povratak H1N1 1977. godine.
Većina Virusa Koji Prelaze Na Ljude Nije Imala Posebne Mutacije Pre Skoka, Pokazuje Studija
Colorized scanning electron micrograph of an apoptotic cell (pink) heavily infected with SARS-CoV-2 virus particles (green), isolated from a patient sample. (National Institute of Allergy and Infectious Diseases/NIH/Flickr/public domain)
Kada virus pređe sa životinja na ljude često ga doživljavamo kao iznenadni i naročito opasan fenomen — pogotovo nakon serije zoonotskih epidemija i pandemija u poslednjim decenijama. Nova studija objavljena u časopisu Cell pokazuje da većina takvih virusa nije imala jasne adaptivne mutacije pre samog "skoka" na ljude, već su promene u selekcionom pritisku postajale vidljive tek nakon što je virus počeo da se širi među ljudima.
The Nipah virus is the latest zoonotic pathogen tohave the world on alert. (RUSLANAS BARANAUSKAS/Science Photo Library/Getty Images)
Šta su istraživači uradili?
Tim predvođen Joelom Wertheimom (University of California, San Diego) analizirao je genomske podatke iz izbijanja gripa A (H1N1), Ebole, Marburga, mpoksa, SARS‑CoV i SARS‑CoV‑2. Korišćenjem filogenetskog okvira, istraživači su merili intenzitet prirodne selekcije u tri faze: u prirodnim životinjskim rezervoarima, neposredno pre događaja spillover i tokom početnih faza održivog prenosa među ljudima.
YouTube Thumbnail
Ključni nalazi
U svim proučavanim slučajevima, pre prelaska na ljude nije primećen neuobičajen ili pojačan selekcioni pritisak koji bi upućivao na ranije prilagođavanje za zarazu ljudi. Naprotiv, jasne promene u selekcionom pritisku javile su se tek nakon uspostavljanja ljudskog prenosa, što ukazuje da većina virusa nije razvila "specijalne" mutacije pre spillover događaja.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Iz evolutivne perspektive, ne nalazimo dokaze da je SARS‑CoV‑2 oblikovan selekcijom u laboratoriji ili dugotrajnom evolucijom u posredničkom domaćinu pre pojave kod ljudi," kaže Wertheim. "To je ono što bismo očekivali kod prirodnog zoonotskog događaja."
Izuzeci i provere
Autori su svoj pristup testirali i na virusima koji su propagirani u laboratoriji kako bi razlikovali signale laboratorijske passagе od prirodnih obrazaca. U većini nedavnih pandemija uzorci su konzistentni s prirodnim prelaskom sa životinja, uključujući i SARS‑CoV‑2. Međutim, studija je podržala postojeće sumnje o laboratorijskom poreklu u jednom istorijskom slučaju: povratku H1N1 iz 1977. godine, čija genetska sličnost sa sojevima iz 1950‑ih i obrasci selekcije ukazuju na moguću povezanost s laboratorijskom linijom ili neuspelom vakcinalnom studijom.
Šta ovo znači za javno zdravlje?
Rezultati ukazuju da je rizik od spillover‑a pre svega pitanje ljudskog izlaganja širokom spektru životinjskih virusa — zbog bliskosti s domaćim životinjama, uništavanja i zauzimanja staništa divljih životinja i trgovine divljim životinjama — a manje pitanje retkih, „savršeno“ usklađenih mutacija u virusima. Istraživači stoga pozivaju na pojačani nadzor, prevenciju i mere koje smanjuju mogućnosti za ponovna izlaganja i prenose iz prirodnih rezervoara na ljude.
Zaključak: Studija ne umanjuje opasnost zoonotskih bolesti, već pokazuje da mnogi virusi već mogu imati osnovnu sposobnost za infekciju i prenos među ljudima — ključ je smanjiti kontakte i pratiti cirkulisanje virusa u životinjskim populacijama kako bi se sprečili budući izbijanja.
Publikacija: Cell. Glavni autor: Joel Wertheim i saradnici.
Pomozite nam da budemo bolji.
