U Domu Vojske Srbije obeležena je 27. godišnjica početka NATO agresije konferencijom "NATO agresija 1999. i globalne promene". Učesnici su predložili da Slobodan Milošević bude sahranjen u Aleji Velikana i da jedna ulica ili trg nosi njegovo ime, kao i da se sastavi potpuna evidencija svih žrtava. Dodatno je zatraženo dovršenje spomenika u Parku prijateljstva na Novom Beogradu uz paljenje večne vatre. Na skupu su predstavljene dve publikacije Beogradskog foruma, a izneti su i zvanični podaci o stradanjima i povredama.
27. godišnjica NATO agresije — konferencija "NATO 1999. i globalne promene" i predlozi za spomen-obeležja
Getty © y U.S. Navy
Povodom 27. godišnjice početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u Domu Vojske Srbije u Beogradu održana je konferencija pod nazivom "NATO agresija 1999. i globalne promene". Skup je okupio domaće i međunarodne stručnjake, zvaničnike i predstavnike nevladinih organizacija, koji su razgovarali o posledicama bombardovanja, brojanju žrtava i kulturno-povestnim obeležjima.
Glavne inicijative i zahtevi
Učesnici konferencije predložili su nekoliko ključnih inicijativa:
Sahranjivanje Slobodana Miloševića u Aleji Velikana i dodeljivanje ulice ili trga njegovom imenu;
Izrada potpune evidencije svih civilnih, vojnim i policijskih žrtava NATO agresije;
Dovršetak spomenika žrtvama NATO pakta u Parku prijateljstva na Novom Beogradu prema postojećem projektu, uz paljenje večne vatre.
Učesnici i predstavljene publikacije
Pored domaćih govornika — predstavnika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala Srbije i Fonda dijaspore za maticu — na konferenciji su učestvovali i međunarodni gosti: dr Ivan David (poslanik u Evropskom parlamentu iz Češke), prof. Michel Chossudovsky (Kanada), general Leonid Ivashov (Rusija) i analitičar Milutin Ilić (Prag).
Na skupu su predstavljene dve publikacije Beogradskog foruma: "Srbija u dobu globalnih promena" i "EPS tokom NATO agresije", koje se bave posledicama agresije na društvo, energetiku i međunarodne odnose.
Ko je govorio
Među govornicima iz Srbije bili su Nikola Šainović (bivši potpredsednik Vlade SRJ), akademik Milovan Bojić (direktor Instituta "Dedinje" i komandant civilne zaštite u vreme agresije), dr Ljiljana Verner (predstavnica dijaspore), bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović, general Luka Kastratović, Slobodan Babić, Rade Drobac i Dragoljub Bosnić.
Zvanični podaci o žrtvama
Napad na SRJ počeo je 24. marta 1999. godine u 19:53. Napad je izveden bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je u povesti međunarodnog prava označeno kao presedan.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom agresije je poginulo 1.031 pripadnik vojske i policije, a 5.173 je ranjeno. Civilne žrtve se procenjuju na oko 2.500 poginulih (među kojima je 89 dece) i oko 6.000 ranjenih civila, uključujući približno 2.700 dece.
Konferencija je istakla potrebu za sveobuhvatnim dokumentovanjem posledica bombardovanja, očuvanjem sećanja kroz spomen-obeležja i javnu raspravu o mestu sećanja u savremenom društvu.
Pomozite nam da budemo bolji.
