NASA je objavila uporedne fotografije Nebule Rak koje je Habl snimio 1999. i ponovo 2024. godine. Snimci pokazuju da se maglina širi brzinom od približno 3,4 miliona milja na sat (oko 1.500 km/s), a promene boja ukazuju na varijacije u temperaturi i sastavu gasova. William Blair sa Univerziteta Johns Hopkins ističe da dug rad Habla otkriva evoluciju i pokret čak i dobro poznatih objekata. Istraživači porede ove snimke i sa infracrvenim zabeleškama koje je napravio James Webb.
Posle 25 godina: Habl ponovo snimio Nebulu Rak — maglina se širi 3,4 miliona milja na sat
Credit: NASA, ESA, STScI, William Blair (JHU)
NASA je objavila uporedne fotografije Nebule Rak koje je Svemirski teleskop Habl snimio 1999. i ponovo 2024. godine, pokazujući koliko se noćno nebo može promeniti čak i u razdoblju od dve i po decenije.
Svemirski teleskop Habl je u orbiti od 1990. godine i danas je više od 35 godina u aktivnoj upotrebi. Zbog te dugovečnosti i visoke rezolucije, Habl je jedinstven instrument koji omogućava direktna vremenska poređenja i praćenje promena na dalekim nebeskim objektima.
2024NASA, ESA, STScI, William Blair (JHU)
Habl je prvi put detaljno fotografisao Nebulu Rak 1999. godine, a najnovije snimke iz 2024. otkrivaju da se maglina širi prema spolja brzinom od približno 3,4 miliona milja na sat (oko 1.500 km/s). Pored širenja, vidljive su i promene u bojama koje upućuju na fluktuacije u temperaturi i sastavu gasova.
"Obično smatramo da je nebo nepromenljivo, ali zahvaljujući dugom radu Hablovog teleskopa čak i objekti poput Nebule Rak pokazuju kretanje i evoluciju," rekao je William Blair, astronom sa Univerziteta Johns Hopkins i glavni autor studije.
Tehnički aspekt poređenja je takođe značajan: Habl je kroz decenije dobio niz modernizacija kamera, uključujući instalaciju Wide Field Camera 3 tokom poslednje servisne misije 2009. godine. To znači da pored same promene u maglini, uporedni snimci osvetljavaju i kako su se instrumenti i rezolucija poboljšavali.
1999NASA, ESA, STScI, William Blair (JHU)
Istraživači nastavljaju analizu podataka i upoređuju vidljive snimke sa infracrvenim snimcima iste magline koje je zabeležio James Webb Space Telescope, kako bi dobili potpuniju sliku fizike i evolucije ostatka supernove iz 1054. godine.
Zašto je ovo važno? Dugovečnost misija poput Hablove omogućava astronomima da detektuju i kvantifikuju sitne, ali znatne promene na objektima udaljenim hiljadama svetlosnih godina, čime se unapređuje naše razumevanje eksplozija supernova i dinamike međuzvezdanih gasova.
Video kredit: NASA, ESA, STScI, William Blair (JHU) / Video: Joseph DePasquale (STScI)
Pomozite nam da budemo bolji.
