Tim sa Univerziteta u Juti otkrio je, pomoću AEM ankete iz helikoptera, signal velikog rezervoara slatke vode ispod Velikog Slanog Jezera. Podaci ukazuju da sedimenti u udubini bedrock-a mogu biti zasićeni slatkom vodom na dubinama od oko 3–4 km, a ovo stanje može da se proteže daleko prema unutrašnjosti jezera. Istraživači ističu potencijalnu upotrebu za navlaživanje žarišta prašine i smanjenje toksičnog zagađenja, ali naglašavaju potrebu za širom anketom i oprez pre eksploatacije.
Ogroman Rezervoar Slatke Vode Otkriven Ispod Great Salt Lake — Moguće Rešenje Za Toksičnu Prašinu?
The Great Salt Lake covers a vast area. (Kryssia Campos/Moment/Getty Images)
Veliko Slano Jezero (Great Salt Lake) poznato je po visokoj salinitetu površinskih voda, ali nova studija istraživača sa Univerziteta u Juti otkriva signal velikog rezervoara slatke vode koji se krije ispod jezera.
Istraživači su helikopterom sproveli airborne electromagnetic (AEM) anketu nad delom Farmington Bay oblasti, odnosno jugoistočnom ivicom jezera. AEM merenja kombinuju očitavanja električne provodljivosti — što pomaže razlikovanju slane i slatke vode — i geofizičke podatke o sastavu stena, što omogućava procenu dubine i prostornog raspona sedimentnih ležišta.
The survey helicopter and its scanning equipment. (Brian Maffly/University of Utah)
Šta su otkrili?
U skeniranom području tim je registrovao nagli i značajan pad nivoa ‘’baznog stenskog supstrata’’ (bedrock), što je oblikovalo veliku udubinu ispunjenu peskom i muljem. Ti sedimenti izgleda da su zasićeni slatkom (bezslanom) podzemnom vodom.
„Uspeo sam da odgovorim na pitanje koliko je dubok ovaj potencijalni rezervoar i kakav mu je prostorni obim ispod istočne obale jezera,“ rekao je geofizičar Michael Zhdanov. „Ako znate dubinu, širinu i poroznost, možete proceniti potencijalni volumen slatke vode.“
Istraživači procenjuju da bi taj sloj slatke vode mogao dosezati dubine od oko 3 do 4 kilometra (do ~2,5 milje). Napominju, međutim, da je dosadašnja anketa obuhvatila samo mali deo jezera i da je potpuna ocena mogućeg volumena moguća jedino proširenjem merenja na celo jezero.
Only a small section of the lake was surveyed. (Zhdanov et al.,Sci. Rep., 2026)
Zašto je ovo važno?
Širenje i isparavanje površinskih voda Great Salt Lake poslednjih godina ostavljaju velike osušene površine koje vetar lako prevlači prašinom — uključujući toksične metale — prema obližnjim urbanim područjima Jute. Istraživači smatraju da bi pristup podzemnim zalihama slatke vode mogao pomoći u vlaženju žarišta prašine i smanjenju zagađenja vazduha, ali naglašavaju oprez:
„Postoje korisni efekti ove podzemne vode koje treba da razumemo pre nego što je počnemo eksploatisati,“ rekao je hidrolog Bill Johnson. „Cilj je utvrditi možemo li navlažiti žarišta bez ozbiljnog narušavanja sistema i njegovog održivog režima.“
Podaci takođe ukazuju na postojanje površinske „slane leće“ (zona visoke provodljivosti) blizu playa, ali neočekivano je koliko daleko slatka voda prodire prema unutrašnjosti jezera — moguće i ispod većeg dela je jezera, mada to još nije potvrđeno.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Šta sledi?
Tim traži dodatna sredstva za proširenje AEM ankete i kombinovanje sa magnetnim merenjima radi preciznijeg mapiranja granica padova bedrock-a i vertikalnog raspona sedimenata zasićenih slatkom vodom. Kompletnija karta omogućila bi tačniju procenu rezervoara, planiranje vodnih resursa i bolju procenu rizika pre bilo kakve eventualne eksploatacije.
Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports. Autori pozivaju na dalja istraživanja, kako na Great Salt Lake, tako i na drugim slanim jezerima širom sveta koja bi mogla skrivati slične podzemne rezervoare.
Napomena: Otkrivene indikacije su obećavajuće, ali su potrebne dodatne, detaljnije studije i testiranja pre procene stvarnog raspoloživog volumena i pre bilo kakvog korišćenja vode u svrhe zaustavljanja prašine ili za snabdevanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
