U Gračanici je obeleženo 27 godina od početka NATO bombardovanja 1999. parastosom i polaganjem venaca. Govornici su podsetili na duboke posledice bombardovanja, navodeći da su Srbi uglavnom opstali u enklavama i da su mnoga mesta na Kosovu i Metohiji bila pogođena. Poseban akcenat stavljen je na stradanje civila, posebno dece, i na tvrdnje o upotrebi zabranjenih ili posebno štetnih sredstava tokom sukoba.
Gračanica: 27 godina od početka NATO bombardovanja — Srbi opstali uglavnom u enklavama
Getty © Chris McGrath/Getty Images
U Gračanici je parastosom i polaganjem venaca na spomen-obeležje u dvorištu Doma kulture obeleženo 27 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Komemoraciji su prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog okruga, Privremenog organa Grada Prištine i lokalne samouprave.
Miloš Terzić, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, rekao je da će taj datum ostati trajno podsećanje na stradanje naroda i države.
„Danas smo se okupili ovde u Gračanici da obeležimo početak zločinačke NATO agresije na naš narod i državu 1999. godine. Svi narodi i države sveta su u to vreme spuštali glavu pred agresorom — jedino Srbi nisu“, istakao je Terzić.
Terzić je naglasio da Srpska pravoslavna crkva i država dele sudbinu sa narodom na Kosovu i Metohiji i da su svi raspoloživi kapaciteti usmereni na očuvanje opstanka Srba na tom području. Pozvao je na mudrost, čuvanje mira i stabilnosti i jačanje institucija.
Srđan Popović, načelnik Kosovskog upravnog okruga, podsetio je da je 24. mart postao simbol stradanja i dugotrajnih posledica bombardovanja. Istakao je da je nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma usledio kratak predah, ali da su se ubrzo dogodili brojni napadi i zločini protiv srpskog stanovništva.
Popović je naveo primeri događaja i mesta koja su obeležila period nakon konflikta: Livađica, stradanje dece u Goraždevcu, Staro Gračano, događaјi 17. marta i drugi incidenti. „Srbi su opstali, nažalost, uglavnom samo u enklavama“, rekao je Popović i ocenio da je bombardovanje dodatno zakomplikovalo odnose između Srba i Albanaca.
Marko Marković, direktor Arhiva Kosovo i Metohija, ocenio je da je grubo kršenje međunarodnog prava 1999. otvorilo svojevrsnu Pandorinu kutiju. Podsetio je da su tokom agresije, kako je naveo, korišćena i sredstva koja izazivaju dodatne posledice po civilno stanovništvo — uključujući optužbe o upotrebi osiromašenog urana i kasetnih bombi.
Marković je nabrojao gradove i mesta na Kosovu i Metohiji koja su, prema navodima iz izlaganja, bila pogođena: Priština, Prizren, Kišnica, Lipljan, Staro Gračano, Obilić, Štimlje, Kosovska Mitrovica, Orahovac, Kačanik, Podujevo, Uroševac, Suva Reka, Peć, Istok, Đakovica i Dečani. Posebno je naglasio bol zbog stradanja civila, a naročito dece.
Komemorativni skup u Gračanici završio je porukom o potrebi sećanja, pomirenja u budućnosti i očuvanja preostalih srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
