Teheran je navodno primio američki 15-tačkani plan za prekid sukoba, a Pakistan se pominje kao posrednik u prenošenju poruka. Iran tvrdi da je ispalio krstareće rakete na nosač aviona USS Abraham Lincoln, dok Izrael navodi da je napadao ciljeve u Teheranu i Isfahanu. Liban je teško pogođen — više od 1.000 mrtvih i preko milion raseljenih — a globalna tržišta prate situaciju zbog rizika po isporuke nafte kroz Hormuški moreuz.
Teheran Primio 15-Tačkani Plan SAD za Prekid Sukoba, Iran Tvrdi Da Je Gađao USS Abraham Lincoln
Israeli airstrikes have pounded Lebanon (-)(-/AFP/AFP)
Pakistanski zvaničnici su u sredu potvrdili da je Teheran primio američki 15-tačkani plan za okončanje rata na Bliskom istoku, što je podstaklo nadu u diplomatsko rešenje, dok je Iran istovremeno saopštio da je ispalio salvu krstarećih raketa prema američkom nosaču aviona USS Abraham Lincoln.
Raste tenzija, ali i diplomatski kontakti
Konflikt, koji je prema izveštajima započeo 28. februara udarima američkih i izraelskih snaga, brzo je zahvatio region. Posledice su se odmah odrazile na tržište nafte i globalnu ekonomiju. Iako su u javnosti izjave dve zaraćene strane često kontradiktorne, regionalni posrednici, među kojima se pominje Pakistan, navode da se poruke i predlozi i dalje prenose iza kulisa.
Šta sadrži predlog
Prema izveštaju izraelskog Channel 12, predlog koji je američka administracija poslala obuhvata primirje i razgovore o 15-tačnom sporazumu, među kojima su navodno i zabrana obogaćivanja urana u Iranu i ponovno otvaranje Hormuškog moreuza. Iran bi zauzvrat dobio olakšice sankcija, piše u izveštaju. Ovakav okvir sličan je predlogu koji je navodno bio iznet i ranije tokom sukoba.
Vojne operacije i strah među civilima
Uprkos diplomatskim nagoveštajima, borbe se ne smanjuju: mete u Iranu, Izraelu, Libanu, Bahreinu, Kuvajtu, Jordanu i Saudijskoj Arabiji i dalje su pod udarom. Iranska vojska tvrdi da su njene krstareće rakete primorale nosač da promeni položaj i upozorila na dalja "moćna dejstva" ukoliko neprijateljska flota priđe dometu.
"Imamo benzina, vode i struje. Ali osećamo bespomoćnost. Ne znamo šta da radimo i stvarno ne možemo ništa da uradimo," rekao je za AFP 40-godišnji Shayan iz Teherana.
Liban i Hezbolah
Izraelski napadi pogodili su južna predgrađa Bejruta, područja koja su čvrsto povezana sa Hezbolahom. Prema libanskim vlastima, u više od tri nedelje sukoba stradalo je više od 1.000 ljudi, a više od milion je raseljeno. U gradu Suru stanovnici poručuju da ne žele da napuste svoje domove uprkos opasnosti i razaranjima.
Globalne posledice
Na međunarodnom tržištu cene nafte su skočile na početku konflikta, a potom su pale na vestima o mogućoj deeskalaciji. Poseban fokus ostaje na Hormuškom moreuzu, kroz koji protiče približno jedna petina svetske nafte. Teheran je IMO-u poslao poruku da će omogućiti bezbedan prolaz za "neprijateljski nastrojena" plovila, ali je istovremeno saopšteno da passage neće biti dozvoljen brodovima koje Iran označava kao "agresore" — pre svega SAD i Izrael.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) najavila je da je spremna da odobri oslobađanje strateških rezervi ukoliko bude potrebno. Posledice poremećaja već se osećaju širom sveta: Šri Lanka je uvela dodatni slobodan dan da uštedi energiju, dok je u Vijetnamu cena dizela udvostručena.
Šta sledi
Diplomati upozoravaju da obe strane moraju moći da povuku korak bez gubitka obraza kako bi pregovori imali šanse za uspeh. Dok se u javnosti održava retorika i pretnje, intenzivni kontakti preko posrednika ostaju ključni za svaku mogućnost smirivanja sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
