U poslednje tri nedelje zabeležen je niz jakih vatrenih meteora nad Evropom i SAD, počevši od dnevnog meteorа 8. marta. AMS je registrovao najmanje osam značajnih događaja, uključujući sonične praske i stotine izveštaja svedoka. Analize pokazuju grupisanje izvora, naročito u Anthelion regionu, dok su pronađeni uzorci klasifikovani kao akondritni eukriti — prirodno poreklo sa diferenciranih asteroida. Naučnici isključuju vanzemaljsko poreklo i pozivaju na dalje praćenje.
Šta Stoji Iza Talasa Vatrenih Meteora Nad SAD i Evropom? Naučnici Traže Objašnjenje
A fireball meteor seen over Cleveland, Ohio, on NOAA's GOES lightning mapper on Tuesday, March 17, 2026. (Image: NOAA GOES EAST)
Jedan dnevni vatreni meteor iznad zapadne Evrope 8. marta pokrenuo je seriju zapažanja koja su u poslednje tri nedelje obuhvatila delove Evrope i Sjedinjenih Država. Astronomi i udruženja poput American Meteor Society (AMS) intenzivno prate događaje kako bi utvrdili uzrok ovog neuobičajenog talasa jačih vatrenih meteora.
Šta se dogodilo
Prema AMS-u, od početka marta zabeleženo je najmanje osam sjajnih meteora (vatrenih meteora) koji su pali iznad više od deset američkih saveznih država i delova Evrope. Među najzapaženijim događajima su bili:
Fireball reports in March 2026 with American Meteor Society data.
- 17. mart — dnevni meteor koji je izazvao sonični prasak u Ohaju i Pensilvaniji, sa više od 200 prijava svedoka AMS-u;
- 21. mart — dnevni vatreni meteor iznad Hjustoma u Teksasu;
- 23. mart — dva fireball-a viđena nad Kalifornijom, Oregonom, Vashingtonom i Nevadom;
- 24. mart — dva vatrena meteora iznad Velikih jezera i Ontarija, uz dodatno zapažanje na jugoistoku SAD iste noći.
Šta kažu naučnici
AMS i istraživači, poput Mika Hankeya iz AMS-a, ukazuju da 2026. beleži veći broj zapaženih vatrenih meteora nego u proseku. "U 2026. i stopa i apsolutni broj su visoki. Trideset velikih vatrenih meteora koji proizvode čujne praske u jednom kvartalu znači otprilike jedan na svaka tri dana", navodi Hankey.
"Svaki vatreni meteor u AMS bazi podataka za koji postoje dovoljno precizni podaci o trajektoriji je u skladu sa objektima na heliocentričnim orbitama — materijalom koji orbitira Sunce i preseče putanju Zemlje." — Mike Hankey, AMS
Analiza AMS-a trajektorija i tačaka zračenja (radiant) unazad od 2021. pokazala je značajno grupisanje u dve regije neba, pri čemu je dominantan izvor iz oblasti suprotne Suncu, poznate kao Anthelion radiant. Ipak, pojedinačni dnevni događaji, poput onih iznad Nemačke i Ohaja, potekli su iz različitih pravaca i nepovezanih orbita, što ukazuje da ne postoji jedinstveni izvor ili fragmentirani objekat koji bi objasnio sve događaje.
A bright daytime fireball seen over the Houston, Texas area on Saturday, March 21, 2026. (Image credit: Rafe Borne)
Priroda pronađenih uzoraka i šta nije uzrok
Uzorci pronađeni nakon pada u Ohaju i Nemačkoj klasifikovani su kao akondritni eukriti — stene sa mineralnim sastavom koje se formiraju na diferenciranim asteroidima tokom milijardi godina. To jasno upućuje na prirodno, unutrašnje-sistemsko poreklo ovih tela. Naučnici isključuju nenormalne ili "vanzemaljske" uzroke: nema dokaza o kontrolisanom letu, neobičnim trajektorijama ili veštačkom sastavu.
Mogući faktori i dalje praćenje
Povećano prijavljivanje događaja, zahvaljujući boljoj tehnologiji, većem broju kamera i širem korišćenju AI alata za detekciju, verovatno doprinosi većem broju zabeleženih slučajeva. Međutim, AMS ističe da sama veća učestalost prijava ne može u potpunosti objasniti porast događaja koji proizvode sonične praske ili potvrđene pronalaske meteoritâ.
Zaključak: Trenutni podaci ukazuju na primetnu promenu u distribuciji i broju jačih vatrenih meteora u 2026. godini. Dok dokazi upućuju na prirodno poreklo iz unutrašnjeg Sunčevog sistema i povezanost sa Anthelion sporadičnim izvorom, naučnici smatraju da je neophodno dodatno posmatranje i analiza da bi se u potpunosti razjasnio uzrok ovog talasa događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
