Izrael je poslao dodatne trupe, uključujući Diviziju 162, u južni Liban kako bi proširio takozvanu tampon-zonu. Sukobi između Izraela i Hezbollaha eskalirali su od početka marta, uz masovna raseljavanja i značajne civilne žrtve. UN procenjuju da je preko 1,2 miliona ljudi raseljeno, dok libansko Ministarstvo zdravlja navodi najmanje 1.116 poginulih. Međunarodna upozorenja za deeskalaciju i pravne pritužbe Libana prema UN ističu ozbiljnost situacije.
Izrael Pojačava Operacije u Južnom Libanu — Divizija 162 Uvedena Da Proširi „Tampon-Zonu"
Israeli army Merkava tanks are positioned in the upper Galilee in northern Israel near the border with southern Lebanon on March 26, 2026 [AFP]
Izraelska vojska rasporedila je dodatne snage, uključujući jedinice Divizije 162, u južni Liban uprkos međunarodnim upozorenjima zbog rastućeg humanitarnog i bezbednosnog rizika. Zvanično je saopšteno da će cilj operacija biti proširenje takozvane "tampon-zone" na granici sa Libanom.
Šta se dogodilo
U objavi na društvenim mrežama izraelska vojska je navela da se Divizija 162 pridružuje dvema drugim divizijama koje već deluju u južnom Libanu. Raspoređivanje dolazi posle najave premijera Benjamina Netanyahua da Izrael namerava da stvori veću zonu kako bi umanjio raketnu pretnju od libanske grupe Hezbollah.
Širi kontekst i eskalacija
Početkom marta došlo je do intenziviranja sukoba na severnoj granici nakon što je Hezbollah ispalio rakete prema izraelskoj teritoriji, što je deo šireg porasta tenzija između Izraela i iranskih aktera u regionu. Izrael je odgovorio vazdušnim i kopnenim napadima širom Libana, uz izdavanje naređenja za masovno prisilno raseljavanje stanovništva u južnim područjima i nekim predgrađima Bejruta.
Humanitarna situacija
Ujedinjene nacije procenjuju da je preko 1,2 miliona ljudi prisiljeno da napusti svoje domove od početka marta, što izaziva velike humanitarne strahove. Prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, napadi su usmrtili najmanje 1.116 ljudi i ranili 3.229. Razaranja infrastrukture — uključujući mostove i stambene objekte — dodatno pogoršavaju uslove za civile.
Međunarodne reakcije i pravne tvrdnje
Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Italija i Kanada javno su upozorile da bi šira kopnena ofanziva imala razorne humanitarne posledice i pozvale na deeskalaciju. Libanski premijer Nawaf Salam telefonom je upozorio generalnog sekretara UN Antónia Guterresa da izraelske radnje ugrožavaju libansku suverenost i prete kršenjem međunarodnog prava; Salamova vlada najavila je i žalbu Savetu bezbednosti UN.
Amnesty International je upozorio da ciljano rušenje civilne infrastrukture i domova odražava obrazac koji ta organizacija osuđuje, pozivajući međunarodnu zajednicu da spreči dalje kršenje prava civila.
Vojne aktivnosti i odgovori Hezbollaha
Hezbollah je saopštio da je izveo više od 45 vojnih akcija protiv Izraela, uključujući ispaljivanje raketa i upotrebu bespilotnih letelica, te napade na izraelske trupe unutar Libana. Grupa je tvrdila da je pogodila nekoliko oklopnih vozila, uključujući dva tenka tipa Merkava, dok je jedan raketni pogodak na izraelski grad Nahariya navodno ubio jednu osobu i ranio 11.
Izraelska vojska je saopštila i da je jedan izraelski vojnik poginuo, a četvorica ranjena u incidentu u južnom Libanu.
Zaključak
Sukob na granici između Izraela i Libana ostaje ozbiljno eskalirajući i nosi velike posledice po civile. Među akterima su izraelske snage, Hezbollah i međunarodne institucije koje pozivaju na hitnu deeskalaciju i zaštitu civilnog stanovništva.
Pomozite nam da budemo bolji.
