Studija Univerziteta u Adelajdu pokazuje da mikrogravitacija može dezorijentisati spermatozoide i otežati im prolaz kroz reproduktivni kanal. Nakon četiri sata u simuliranoj nultoj gravitaciji, miška sperma oplođivala je oko 30% manje jajnih ćelija. Suplementacija progesteronom poboljšala je šanse za oplodnju u ljudskim uzorcima, ali su potrebna dodatna istraživanja, uključujući studije u stvarnom svemiru i ispitivanje efekata mesečeve i marsovske gravitacije.
Mikrogravitacija Dezorijentiše Spermu — Reprodukcija Može Biti Teža u Svemiru
Microgravity is disorienting, even for sperm cells.
Neki od najbogatijih i najuticajnijih ljudi ulažu velike napore da naseljavaju svemir, ali život među zvezdama donosi mnogo više izazova od tehnologije i logistike. Ljudi su evoluirali da žive u uslovima Zemljine gravitacije, pa i manje promene mogu imati značajan uticaj na zdravlje i reprodukciju.
Istraživači sa Univerziteta u Adelajdu u Australiji analizirali su kako mikrogravitacija utiče na sposobnost spermatozoida da pronađu put kroz reproduktivni kanal. Rezultati, objavljeni u časopisu Communications Biology, pokazuju da dezorijentacija u simuliranoj nultoj gravitaciji može otežati kretanje sperme kroz strukturiran prostor koji podseća na ženski reproduktivni trakt.
Umesto slanja uzoraka u orbitu, tim je koristio 3D klinostat — uređaj koji simulira mikrogravitaciju rotacijom i dezorijentacijom ćelija. Spermatozoide tri različita sisara, uključujući ljudske, postavili su u veštački komora-lavirint dizajniran da imitira reproduktivni kanal. U svim modelima zabeleženo je značajno smanjenje broja spermatozoida koji su uspeli da pređu kroz lavirint u uslovima mikrogravitacije, i to uprkos tome što se sam način kretanja spermatozoida nije očigledno promenio.
Introducing the sex hormone progesterone appeared to help guide the sperm. Credit: Sperm and Embryo Biology Laboratory, Adelaide University
— Ovo je prvi put da smo uspeli da pokažemo da gravitacija igra važnu ulogu u sposobnosti sperme da se orijentiše kroz kanal sličan reproduktivnom traktu, kaže Nicole McPherson, koautorka studije.
Eksperimenti su pokazali i praktične posledice: nakon četiri sata u simuliranoj nultoj gravitaciji, miška sperma oplođivala je oko 30% manje jajnih ćelija nego u standardnim uslovima. Duže izlaganje simuliranoj mikrogravitaciji dodatno je pogoršavalo uspešnost oplodnje.
Ipak, nalaz nije u potpunosti obeshrabrujući. Istraživači su otkrili da suplementacija ljudske sperme progesteronom — hormonom koji jajne ćelije prirodno luče i koji pomaže u usmeravanju sperme — popravlja šanse za oplodnju u uzorcima ljudske sperme. Autori naglašavaju da su potrebne dodatne studije pre nego što se može dati konačan zaključak o terapijskim mogućnostima.
Tim planira sledeće faze istraživanja: ispitivanje efekata različitih gravitacionih okruženja (npr. gravitacija Meseca i Marsa), kao i uticaja sistema veštačke gravitacije na spermatozoide i razvoj embriona. Važno je takođe napomenuti da 3D klinostat simulira mikrogravitaciju, ali nije potpuno isto što i pravi svemirski let — zato su buduća istraživanja u stvarnom svemiru ili sa različitim modelima neophodna.
Zaključak: Studija ukazuje na dodatni biološki izazov za dugo naseljavanje svemira — reprodukciju — ali istovremeno pokazuje i potencijalne putanje za rešenje. Mnogi zdravi embrioni su i dalje mogli da nastanu nakon oplodnje u ovim uslovima, što daje osnov za dalje optimistična ispitivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
