Država Ublažila Skok Cena Goriva: Tržište Za Sada Stabilnije, Rizici Ostaju

Državne mere za ublažavanje posledica energetske krize, pre svega značajno smanjenje akciza na naftne derivate, zasad su doprinele stabilizaciji domaćeg tržišta goriva i ublažile pritisak na standard građana i privrede. Ipak, stručnjaci upozoravaju da globalne neizvesnosti mogu potrajati i uticati na inflaciju, budžet i privredni rast.

Ključne mere i efekti

Srbija godišnje ostvaruje oko 2 milijarde evra prihoda od akciza na naftu, što je najznačajniji akcizni prihod u budžetu. Uprkos tome, vlast je odlučila da privremeno smanji akcize kako bi ublažila nagli rast cena energenata i zaštitila najugroženije grupe i privredu.

Prema oceni Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije, glavni ciljevi – kontrola cena i stabilno snabdevanje – za sada su ostvareni. Smanjenje akciza, zajedno sa mehanizmom nedeljnog određivanja maksimalnih maloprodajnih cena, sprečilo je nagli skok cena kakav je zabeležen u nekim zemljama EU.

„Smanjenje akciza omogućilo je da ne dođe do naglog skoka cena goriva, kao što se desilo u mnogim zemljama Evropske unije. Kod nas je rast bio blag i podnošljiv u odnosu na globalne okolnosti.“
— Bojan Stanić, Privredna komora Srbije

Snabdevanje i domaća prerada

Stanić naglašava da stabilne rezerve i rad domaće prerade, pre svega rafinerije u Pančevu, daju dodatnu sigurnost snabdevanju. Nafta koja ulazi u zemlju i prerađuje se doma, utiče na ponudu i omogućava bržu reakciju tržišta u slučaju poremećaja u uvozu.

Očekuje se i potpisivanje kratkoročnog sporazuma o povoljnijem snabdevanju gasom, što bi dodatno rasteretilo privredu i građane ukoliko bude finalizovano.

Rizici i fiskalne posledice

Iako trenutne mere ublažavaju posledice krize, ostaje pitanje koliko dugo država može da amortizuje spoljne udare. Moguće su daljne intervencije — od dodatnog smanjenja akciza i korekcije PDV-a do ciljnih subvencija i eventualnog rebalansa budžeta ako kriza potraje.

Stanić upozorava da bi u takvom scenariju deficit mogao da poraste sa planiranih ~3% na oko 4% BDP‑a. Trenutna cena nafte se kreće oko 100 dolara po barelu, a veću eskalaciju cene bi mogla da izazove ozbiljna tenzija na Bliskom istoku. Visoke cene energenata već stvaraju pritisak na inflaciju i mogu dovesti do novog inflacionog talasa, što povećava rizik zadržavanja ili rasta kamatnih stopa i skupljeg zaduživanja.

Zaključak

Makroekonomski pokazatelji su za sada stabilni — očekuje se rast BDP‑a od oko 3,5% i kontrolisana inflacija — ali dalji razvoj situacije zavisiće u velikoj meri od globalnih okolnosti. Državne mere su trenutno efikasne, ali zahtevaju praćenje i spremnost na dodatne fiskalne intervencije ukoliko nestabilnost potraje.