Četrnaestogodišnja Anushka Sable, uz mentorsku podršku sa Emory University, otkrila je da monociti mogu apsorbovati mikroplastiku, a 3D kultura ćelija pokazala je tumoru slične formacije. Stručni podaci ukazuju da su polistiren, polietilen i polipropilen često prisutni u ljudskoj krvi, a mikroplastika se detektuje u više organa. Nalazi su preliminarni i zahtevaju dodatna istraživanja, dok kao kratkoročne mere preporučuju filtere za vodu, prečišćivače vazduha i smanjenje upotrebe jednokratne plastike.
Učenica iz osmog razreda otkrila moguću vezu između mikroplastike i tumorskih struktura
Photo Credit: iStock
Školski naučni projekti ponekad donesu neočekivana otkrića — poput rada 14-godišnje Anushke Sable, koja je u okviru mentorske saradnje sa istraživačima sa Emory University izvela eksperimente o uticaju mikroplastike na ljudske ćelije.
Šta je Anushka otkrila?
U seriji in vitro eksperimenata Sable je izložila ljudske imunološke ćelije, uključujući monocite, različitim vrstama mikroplastike. Tokom rada je zabeleženo da su monociti mogli da apsorbuju čestice plastike. Dalje posmatranje u 3D kulturi ćelija otkrilo je pojavu struktura koje podsećaju na tumorske formacije, što ukazuje na mogućnost da prisustvo mikroplastike utiče na ćelijske procese povezane sa rastom tkiva.
Šta kažu stručni izvori?
Prema podacima Association of American Medical Colleges (AAMC) i pregledima objavljenim u medijima, mikroplastika je već pronađena u različitim delovima ljudskog tela — uključujući majčino mleko, posteljice, testise, srce, jetru i bubrege. Najčešće detektovani polimeri u uzorcima krvi su polistiren, polietilen i polipropilen. Naučni konsenzus još nije uspostavljen o direktnoj uzročnosti između mikroplastike i raka, ali nalazi poput Anushkinog naglašavaju potrebu za dodatnim, rigoroznim istraživanjima.
Napomena: Rezultati iz laboratorijskih studija su važni, ali preliminarni — potrebni su širi eksperimenti i epidemiološki podaci da bi se potvrdile dugoročne posledice za ljudsko zdravlje.
Kako mikroplastika ulazi u telo i šta možemo učiniti?
- Mikroplastika može dospeti u organizam putem vode i hrane; morski plodovi su prepoznat rizik zbog zagađenja okeana.
- Praktične mere za smanjenje izloženosti uključuju upotrebu filtera za vodu i prečišćivača vazduha, izbegavanje jednokratne plastike i recikliranje.
- Gajenje sopstvene hrane smanjuje kontakt plastike sa zemljištem i prehrambenim proizvodima.
- Na nivou društva, neophodno je sprečavati odlaganje otpada u vodne sisteme i ulagati u čišćenje i filtraciju pitke vode.
Ovaj primer rada mladog istraživača pokazuje kako školski projekti mogu pokrenuti ozbiljna pitanja javnog zdravlja i podstaći naučnu zajednicu na dalje ispitivanje uticaja mikroplastike na zdravlje ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
