Sažetak: Nakon izveštaja o navodnim promenama u vrhu Irana i serije udara koje Teheran pripisuje SAD i Izraelu, u javnom i elitnom diskursu raste pritisak za poništavanje fatve koja zabranjuje nuklearno oružje. Iran navodno raspolaže sa preko 400 kg visoko obogaćenog urana, što otvara mogućnost za izradu grube nuklearne naprave. Stručnjaci upozoravaju da takav potez ne bi nužno rešio pitanje odvraćanja od velikih nuklearnih sila, ali bi mogao pokrenuti regionalnu trku u naoružanju.
U ćošku i ranjen — hoće li Iran sada odustati od fatve i napraviti nuklearnu bombu?
An Iranian woman walks past a view of Tehran's research reactor in Tehran, Iran, on February 26, 2026. - Morteza Nikoubazl/NURPHO/AP
Preko dve decenije iranski nuklearni program je zvanično prikazivan kao mirnodopski, uz fatvu vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija koja zabranjuje proizvodnju nuklearnog oružja. Međutim, u poslednje vreme u Iranu raste javni i elitni pritisak da se ta politika preispita, posebno nakon izveštaja o navodnoj smrti vrhovnog vođe koja je, prema nekim izveštajima i analizama, povezana sa udarima za koje Iran krivi Sjedinjene Države i Izrael.
„Nuklearna fatva je mrtva“, ocenio je Trita Parsi iz Quincy Institute for Responsible Statecraft za CNN, ukazujući na promenu raspoloženja među elitama i javnošću nakon ponovljenih napada na iranske objekte.
Iako zvanična doktrina Irana formalno nije promenjena, pojavljivanje novih faktora — jačanje uticaja Iranske islamske revolucionarne garde (IRGC), reaktivniji ton u javnim istupima i navodna konsolidacija novih, tvrđih ličnosti u vrhu režima — podstiču debate o mogućem ukidanju fatve. Zvaničnici su oprezni: ministar spoljnih poslova Abbas Aragči je izjavio da se stav novog vrhovnog vođe još ne zna i da treba sačekati zvanične poteze.
Iran’s new supreme leader, Mojtaba Khamenei, the second son of late Iran's Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei, attends a meeting in Tehran, Iran, on July 18, 2016. - Amir Kholousi/Wana News Agency/Reuters/File
Stanje nuklearnog materijala i tehničke mogućnosti
Prema izveštajima koji su citirani u originalnom tekstu, Iran raspolaže sa preko 400 kilograma visoko obogaćenog urana. Ako su ti podaci tačni i u slučaju da se fatva povuče, teoretski bi postojala osnova za proizvodnju više nuklearnih naprava. Stručnjaci naglašavaju da su za razvoj funkcionisane bojeve glave potrebni (1) politička odluka i versko-pravno odobrenje, (2) laka dostupnost visokobogatenog urana i (3) tehnička sposobnost da se napravi i testira uređaj.
Vrste mogućih odluka i njihova vrednost
Analitičari upozoravaju da Teheran, ukoliko se odluči, možda ne bi odmah pokušao da razvije sofisticiranu, raketno-dostavljivu bojevu glavu. Moguća je izgradnja jednostavnije (‚grube') fisijske naprave koja bi demonstrirala mogućnost nuklearne eksplozije, ali bi bila manje efikasna za praktično vojne namene. Njena najveća vrednost bila bi politička — demonstracija kapaciteta i podizanje stepena odvraćanja u regionalnom kontekstu.
Ograničenja odvraćanja
Međutim, eksperti upozoravaju da posedovanje nuklearnog oružja ne garantuje automatsko odvraćanje protiv velikih nuklearnih sila. Kao što je istakao Sina Azodi, Iran ne može direktno da ugrozi Sjedinjene Države interkontinentalnim nuklearnim udarima, a nesrazmer u arsenalu čini relativnu stratešku vrednost ograničenom. Regionalno, međutim, takav potez bi mogao ubrzati trku u naoružanju — naročito u Saudijskoj Arabiji, koja je ranije najavila da bi pratila Iran u slučaju da on razvije bombu.
A member of the Iranian Red Crescent Society stands at Hypercar, an auto service center, amid damages which according to the company's officials were caused by strikes on March 1, in Tehran, Iran on March 28, 2026. - Vahid Salemi/AP
„Ušli smo u novu fazu… Moramo preduzeti mere da proizvodimo ili posedujemo nuklearno oružje,“ izjavio je u državnom mediju tvrdi komentator Naser Torabi, što svedoči o jačanju retorike u medijima bliskim IRGC-u.
Šta dalje očekivati?
Perspektiva promene iranske nuklearne politike zavisiće od više faktora: pouzdanosti informacija o sadašnjem vođstvu, pritisaka unutar vojnog i političkog establišmenta, međunarodnih sankcija i mogućnosti diplomatskog angažmana. Dokle god postoje nesigurnosti — pravne, tehnološke i geopolitičke — Teheran će verovatno balansirati između demonstracija snage i želje da izbegne direktnu eskalaciju sa nuklearnim silama.
(Izvor: prilagođeno iz izveštaja CNN-a i izjava eksperata; podaci o smeni vrha i tačnim količinama urana uvek proveravati kod relevantnih međunarodnih izvora.)
Pomozite nam da budemo bolji.
