NASA potvrđuje: od februara do aprila traje "sezona vatrenih kugli" — učestalost sjajnih meteora raste za 10–30%, naročito oko martovske ekvinokcije. U jednoj nedelji zabeležene su četiri vatrene kugle širom SAD, a mnogi svedoče i o snažnim zvučnim udarima. Većinu manjih meteoroida je teško predvideti jer se raspadnu u atmosferi, dok analize prikupljenih fragmenta pomažu naučnicima da prate njihovo poreklo.
„Sezona vatrenih kugli“ objašnjena: Zašto meteori sve češće osvetljavaju nebo
A meteor streaks across the night sky in California on Sunday, March 22, 2026.
Nebo je u poslednje vreme privlačilo veliku pažnju — i to ne bez razloga. U nekoliko nedelja prijavljeno je više sjajnih meteora, poznatih i kao vatrene kugle, a samo u jednoj nedelji zabeležene su četiri takve pojave.
Šta je „vatrena kugla“?
Prema NASA, vatrena kugla je izuzetno sjajan meteor koji može biti sjajniji od Venere. Nastaje kada veći komadi svemirskog materijala utonu u atmosferu i sagore, stvarajući intenzivan sjaj koji ponekad ostavi trag i proizvede zvučni udar.
Zašto ih vidimo češće od februara do aprila?
Posmatranja pokazuju da se učestalost sjajnih meteora povećava za približno 10–30% između februara i aprila — naročito oko martovske ekvinokcije. Razlozi nisu u potpunosti jasni: neki naučnici ukazuju na to da Zemlja prolazi kroz veće koncentracije svemirske prašine u tom periodu, dok drugi ističu rast posmatračkih izveštaja zbog široke upotrebe kamera na mobilnim telefonima i sigurnosnih kamera (npr. Ring).
Da li se ovakve pojave mogu predvideti?
NASA i drugi observatoriji prate veće objekte u svemiru, naročito asteroide veličine oko 140 metara i veće, koji bi mogli predstavljati ozbiljan rizik. Međutim, mnogo manji meteoroidi koji uzrokuju vatrene kugle uglavnom su previše mali da bi se uočili i pratili pre ulaska u atmosferu — oni se najčešće raspadnu i ne predstavljaju opasnost za širu oblast.
A possible meteorite crashed into a woman's home in Houston, Texas, on March 21, 2026.
Zašto se ponekad čuje jak prasak?
Kada meteori ulaze u atmosferu, kreću se hipersoničnim brzinama — znatno brže od zvuka. To stvara talase pritiska i pri raspadanju stene oslobađa se velika količina energije, što može proizvesti sonični prasak ili eksplozivan zvuk koji se može čuti i osetiti na tlu; u snažnijim slučajevima udar može čak uzdrmati zgrade.
Šta kad meteor padne na tlo?
Ako fragment meteorita stigne do tla, naučnici ga analiziraju u laboratoriji kako bi odredili njegovu vrstu, procenili koliko je vremena proveo u svemiru i — u nekim slučajevima — pratili njegovo poreklo. Većina meteorita potiče iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, ali povremeno se nađu primerci koji potiču s Meseca ili Marsa.
Praktični saveti
Ako vidite vatrenu kuglu i uspete da je snimite, podelite fotografije ili snimke sa lokalnim meteorološkim ili naučnim zajednicama — kao i sa portalima koji prikupljaju takve zapise. Ako nađete sumnjiv kamen nakon pada, ne dirajte ga bez zaštite i obavestite lokalne naučne institucije ili muzej kako bi stručnjaci mogli da ga pregledaju.
Ukratko: držite oči i kamere spremnim — sezona vatrenih kugli je u toku, a svaka zabeležena pojava pomaže nauci da bolje razume naš kozmički susedstvo.
Pomozite nam da budemo bolji.
