Al Jazeera je potvrdila da su SAD i Izrael između 28. februara i 10. marta pogodili najmanje 75 iranskih objekata unutrašnje bezbednosti, uključujući policijske stanice i Basidž kontrolne tačke. Napadi su koncentrisani u zapadnim i centralnim gradovima — Teheran je pretrpeo 31 udar — i usklađeni su sa urbanom gustinom (preko 70% stanovništva). Cilj izgleda usmeren na slabljenje FARAJE i Basidža kako bi se narušio državni aparat, ali iranske snage se prilagođavaju dok civilna kriza dublje pogađa stanovništvo.
Zašto su SAD i Izrael pogodili više od 75 iranskih policijskih objekata? Cilj — slom državne kontrolе
Satellite imagery provided by Planet Labs shows the destruction of the 11th Criminal Investigation Base in southern Tehran on February 26 and March 6, 2026. [Al Jazeera/Planet]
U gusto naseljenim južnim četvrtima Teherana nekada je stajala 11. baza za krivična istraživanja, obična lokalna policijska jedinica čiji su istražioci radili na predmetima kao što su ekonomski delikti, prevare i sitne krađe. Zgrada nije sadržala rakete, obogaćeni uranijum niti vojne komandne centre. Danas je pretvorena u krater.
Al Jazeera je, koristeći otvorene izvore, terenske izveštaje i satelitske snimke, potvrdila da su između 28. februara i 10. marta najmanje 75 objekata unutrašnje bezbednosti u Iranu uništeni ili oštećeni u napadima koje su izvele vazdušne snage SAD i Izraela. Meta su bile lokalne policijske stanice, komandni štabovi za krivične istrage, kancelarije javne bezbednosti i kontrolne tačke paravojne organizacije Basidž.
An Al Jazeera map details the geographic distribution of the 75 internal security sites targeted by US-Israeli strikes, showing a heavy concentration in Tehran and western provinces. [Al Jazeera]
Kako su napadi verifikovani
Istraga je kombinovala otvorene izvore, terenske fotografije i upoređivanje sa satelitskim snimcima radi potvrde razaranja. Međutim, nezavisna verifikacija postala je teža nakon što su 6. marta komercijalni satelitski provajderi Planet Labs i Vantor ograničili dostupnost snimaka nad Bliskim istokom, a zatim uveli 14-dnevno kašnjenje za snimke Irana. Novinar Ken Klippenstein objavio je procurenu direktivu Američke svemirske komande koja sugeriše kako komercijalne firme treba da opisiju štetu, što je podiglo sumnju na pokušaje kontrole informacija.
Geografija i ciljanje
Raspodela udara pokazuje jasnu strategiju: umesto izolovanih vojnih objekata, ciljane su institucije koje Teheran koristi za nadzor i održavanje reda. Glavni grad je pretrpeo 31 napad — više od 40% svih potvrđenih meta — dok su gradovi kao što su Sanandadž, Isfahan, Kermanshah i Hamedan takođe bili u fokusu. Velike istočne i jugoistočne provincije ostale su uglavnom netaknute.
A population density map of Iran demonstrates how the strike locations closely align with the country’s most heavily populated urban centres. [Al Jazeera]
Preklapanjem koordinata udara sa demografskim mapama, istraga je utvrdila da su mete gotovo savršeno usklađene sa urbanom gustinom: preko 70% iranskog stanovništva živi u pogođenim zapadnim urbanim zonama.
Ciljevi: FARAJA i Basidž
Napadi su sistematski usmereni na Komandu za sprovođenje zakona (FARAJA) i mrežu Basidža. FARAJA, formalno podignuta 2021. da deluje paralelno sa oružanim snagama i trenutno pod rukovodstvom Ahmada-Reze Radana, upravlja svakodnevnim održavanjem javnog reda i kontrolom nereda. Basidž (paravojna dobrovoljačka mreža) duboko je integrisan u lokalne zajednice i služi kao instrument društvene kontrole.
Satellite imagery captures extensive damage to the Beheshti Basij headquarters in Tehran’s District 8 after the initial wave of strikes. [Al Jazeera/Planet]
Parčad strategije: Smer napada i ciljanje državnih organa za unutrašnju bezbednost ukazuju na pokušaj da se oslabi državni aparat i potencijalno podstakne unutrašnje nezadovoljstvo.
Politički kontekst i posledice
U obraćanjima posle početka kampanje, američki i izraelski lideri pozvali su Irance na ustanak, a odgovarajući zvaničnici izjavili su da je cilj oslabljenje režima. Neki izraelski zvaničnici su, kako je izveštavano, pripremali planove i pre događaja koje su koristili kao opravdanje za napade.
Međutim, mesec dana od početka bombardovanja, strategija da se iz vazduha slomi unutrašnja bezbednosna mreža zasad nije dovela do masovnog kolapsa režima. Umesto toga, iranske snage su se prilagodile: FARAJA je uvodila pojačane patrole u vreme verskih praznika, a interventna policija aktivno je suzbijala javna okupljanja. Napadi su pritom teško pogodili civilnu infrastrukturu i gradsku ekonomiju, stvarajući humanitarnu krizu.
Istorijski paraleli i rizici
Strateški pristup podseća na ranije sporne intervencije koje su razmontirale lokalne bezbednosne strukture i dovele do vakuuma bezbednosti, ali razlika je što SAD danas nemaju kopnene snage u Iranu koje bi popunile eventualni vakuum. To povećava rizik od hronične nesigurnosti i humanitarnih posledica za milione civila.
Zaključak: Ispod ruševina 11. baze i desetina drugih stanica leži namera da se oslabi državni aparat i podstakne unutrašnje prevratanje. Do sada, umesto ubrzanog sloma, rezultati su poražavajući — milioni civila ostaju zarobljeni u zemlji pogođenoj ratom i humanitarnom krizom.
Pomozite nam da budemo bolji.
