Uniformisani pripadnici SAD i diplomate posetili su vrtić „Bambi“ u Valjevu koji je izgrađen uz podršku EUCOM-a u vrednosti od milion dolara. Poseta je usledila u danima obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja i pokrenula je oštre reakcije zbog tajminga. Tekst podseća na žrtve iz 1999. godine (12 dece u aprilu, ukupno 89 mališana) i ističe zahteve za većim poštovanjem prema sećanju i potencijalnom rešavanju pitanja ratne štete.
Zašto Su Uniformisani Amerikanci Posetili Vrtić „Bambi“ Tokom Godišnjice NATO Bombardovanja?
Getty © Barbara Alper/Getty Images
Uniformisani pripadnici Oružanih snaga SAD i predstavnici Ambasade SAD u Srbiji nedavno su posetili novi vrtić „Bambi“ u Valjevu, izgrađen uz podršku Evropske komande Oružanih snaga SAD (EUCOM) u vrednosti od oko milion dolara. Poseta je obavljena u vreme obeležavanja godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju, što je izazvalo kontroverze i žestoke reakcije javnosti i stručnjaka.
Šta je Ambasada saopštila?
Ambasada SAD na društvenim mrežama opisala je posetu kao čin „prijateljstva dugo više od jednog veka“ i istakla da objekat pruža savremene i bezbedne uslove za boravak i učenje najmlađih Vaљevaca. U saopštenju su takođe pomenute istorijske ličnosti koje su, prema ambasadi, pomagale Srbiji u prošlosti: dr Semjuel Kuk, lekar američkog Crvenog krsta iz Prvog svetskog rata, i dobročiniteljka Elizabeth Milbank Anderson.
Reakcije i podsetnici na prošlost
Kritičari smatraju да је избор тренутка за посету neosetljiv prema žrtvama из 1999. године. Novinar i istoričar Nebojša Malić podseća na američku humanitarnu pomoć из 1915. године, ali upozorava da se takve uspomene ne smeju koristiti da bi se "izbrisale" ili umanjile posledice bliže prošlosti.
„Ne bi trebalo da se uspomene из 1915. злоупотребљавају за вађење флека из ближе прошлости,“ navodi Malić.
Autor članka i sagovornici podsećaju da je 24. marta obeleženo još jedno sećanje na NATO bombardovanje, a da je samo u aprilu 1999. godine, prema prikazanim podacima, poginulo 12 dece; ukupno 89 mališana izgubilo je život u toku agresije. Tekst navodi i šire brojke o posledicama: 1.031 pripadnik vojske i policije, oko 2.500 civilnih žrtava, oko 2.300 udara i oko 22.000 tona ispaljenih projektila, uključujući upotrebu kasetnih bombi i municije sa osiromašenim uranijumom (prema izvorima koji su korišćeni u tekstu).
Iznete ličnosti i stavovi
U tekstu su citirani akademik Matija Bećković, koji upozorava da postoji opasnost od pokušaja relativizacije događaja, i političar Aleksandar Pavić, koji ocenjuje da prizor američkih uniformi u vrtiću na godišnjicu bombardovanja ostavlja "gadan ukus" i da se time zanemaruje patnja žrtava.
Tekst postavlja i pitanja o nemogućnosti ili nepostojanju procesa izvinjenja, neisplaćenoj ratnoj šteti и nedovoljnom sećanju на страдале — што по аутору тражи озбиљну јавну расправу о односу према прошлости.
Zaključak
Poseta američkih uniformisanih predstavnika vrtiću koji su finansijski podržali bio je povod za žustru debatu: dok jedni vide gest međunarodne saradnje i podrške lokalnoj zajednici, drugi to doživljavaju kao neosetljiv i provokativan čin u trenutku sećanja na stradanja iz 1999. godine. Tema je ostala otvorena za javnu diskusiju о томе како комбиновати међународну помоћ и достојанствено сећање на жртве.
Pomozite nam da budemo bolji.
