Japan je od srede uveo mogućnost zajedničkog starateljstva nakon razvoda, što menja decenijski model po kome je roditeljska vlast gotovo uvek pripadala samo jednom roditelju. Nova pravila omogućavaju podelu prava za ključne odluke kao što su prebivalište, izbor škole i medicinski zahvati, dok sudovi i dalje mogu dodeliti isključivo starateljstvo u potvrđenim slučajevima porodičnog nasilja. Aktivisti upozoravaju da bez boljeg prepoznavanja psihološkog i ekonomskog nasilja takva promena može primorati žrtve na bliski kontakt sa bivšim partnerima.
Japan Uvodi Zajedničko Starateljstvo Nakon Razvoda — Velika Promena, Ali I Strahovi Žrtava
For decades in Japan, only one side -- almost always the mother -- was granted parental authority post-divorce (Kazuhiro NOGI)(Kazuhiro NOGI/AFP/AFP)
Od srede roditelji koji se razvode u Japanu mogu da se dogovore o zajedničkom starateljstvu nad decom, čime se ukida decenijski model po kome je roditeljska vlast gotovo uvek pripadala samo jednom roditelju — obično majci. Promena je rezultat pritiska društvenih promena, uključujući veće uključivanje očeva u vaspitanje, ali i kritika postojećeg sistema koji je podsticao nasilne ili jednostrane „otmice“ dece.
Šta tačno menja novi zakon
Nova pravila omogućavaju roditeljima da dogovore podelu prava na ključne odluke o detetu: promenu prebivališta, izbor škole i veće medicinske intervencije. Parovi i dalje mogu dogovoriti isključivo starateljstvo ako smatraju da je to u najboljem interesu deteta. U slučaju spora, porodični sudovi će odlučivati — a u potvrđenim slučajevima porodičnog nasilja sud može dodeliti isključivo starateljstvo jednoj strani.
Koje ovlasti ostaju jedinstvene
Zakonska izmena ne podrazumeva da će roditelj koji je izvan domaćinstva automatski dobiti više susreta sa detetom. Takođe, jedan roditelj i dalje može samostalno odlučivati o svakodnevnim pitanjima: šta dete jede, kako se oblači i čime se bavi posle škole. Suštinska promena odnosi se na zajedničko odlučivanje o važnim životnim pitanjima.
Reakcije iz prakse
“Ogroman korak napred,” kaže Takeshi Hirano, advokat i otac koji je 2018. ostao bez kontakta sa ćerkama nakon što ga je supruga odvela. “Ranije je dovoljno bilo da se roditelj useli sa detetom i praktično preseče vezu sa drugim roditeljem.”
S druge strane, organizacije koje podržavaju žrtve porodičnog nasilja upozoravaju da zajedničko starateljstvo može primorati preživele da ostanu u bliskom kontaktu sa zlostavljačima, naročito u slučajevima psihološkog ili ekonomskog nasilja koje sudovi ponekad teže prepoznaju.
Zabrinutosti oko medijacije i pravednog postupka
Aktivisti i advokati ističu probleme u mehanizmima mirenja: sistem često insistira na „neutralnom“ slušanju obe strane, bez lakog identifikovanja suptilnih oblika nasilja ili neravnomernih odnosa moći. Lokalna aktivistkinja Shiho Tanaka navodi da sudovi ponekad zanemaruju psihološko i finansijsko zlostavljanje, što može dovesti do toga da žrtve prihvate zajedničko starateljstvo pod pritiskom.
Šta ostaje neizvesno
Iako je zakon važan pomak ka uklanjanju praksi koje su podsticale otuđenje roditelja, ostaje pitanje kako će se u praksi prepoznavati i štititi žrtve porodičnog nasilja — naročito kad su u pitanju suptilne, nevidljive forme zlostavljanja. Implementacija, obuka sudijskih i miriteljskih tela i dodatna pravna zaštita za ranjive roditelje biće ključni za to da promena zaista bude u najboljem interesu dece.
Zaključak: Japan je napravio značajan pravni korak ka uključivanju oba roditelja u važnim odlukama o deci posle razvoda, ali primedbe aktivista upozoravaju da bez adekvatnih mehanizama zaštite i obuke, nova pravila mogu izložiti žrtve porodičnog nasilja dodatnim rizicima.
Pomozite nam da budemo bolji.
