U Teheranu su se pojavili naoružani tinejdžeri koji patroliraju i zaustavljaju vozila, a iranske vlasti su potvrdile da regrutuju decu od 12 godina u paravojnu organizaciju Basij. Građani prijavljuju nametljive preglede telefona i automobila, dok vlasti pojačavaju privođenja zbog pokušaja povezivanja na međunarodni internet. Analitičari smatraju da vlasti sve više zavise od tvrde baze pristalica, a Human Rights Watch upozorava da je regrutacija dece u vojne svrhe ratni zločin.
Naoružani tinejdžeri patroliraju Teheran i izazivaju strah među stanovništvom
Security forces have been deployed on Tehran streets despite attacks on their positions (Atta KENARE)(Atta KENARE/AFP/AFP)
Na ulicama Teherana pojavljuje se novi, uznemirujući prizor: tinejdžeri naoružani mitraljezima koji patroliraju, zaustavljaju vozila i obavljaju bezbednosne provere, što je dovelo do porasta straha među građanima.
U prvim nedeljama sukoba sa Sjedinjenim Državama i Izraelom oko prestonice su nikli brojni punktovi — često sastavljeni od policijskih ili vojnih vozila, sa barijerama i saobraćajnim konusima. Poslednjih dana, nakon javno izveštavanih vazdušnih udara na neke položaje, neke barijere su uklonjene, ali je prisustvo snaga reda i paravojnih jedinica i dalje uočljivo.
Iranske vlasti su javno potvrdile da su spustile granicu starosti za regrutaciju u paravojnu organizaciju Basij, navodno dopuštajući učlanjenje dece od 12 godina, koja zatim učestvuju u patrolama, kontrolama saobraćaja i sličnim dužnostima.
"S obzirom na godine onih koji žele da se priključe, sada smo spustili minimalnu starost na 12 godina", rekao je Rahim Nadali, zvaničnik Revolucionarne garde u Teheranu.
Svedočanstva građana opisuju situacije koje podižu pitanja o zakonitosti i bezbednosti: jedna 28-godišnja žena ispričala je AFP-u da su je na severu Teherana zaustavili tinejdžeri od 13–14 godina, da je jedan od njih ušao u auto i pregledao njen mobilni telefon, uključujući privatne fotografije, što je opisala kao "izuzetno nametljivo".
Drugi meštanin je ispričao da su pored punktova sa vojnim vozilima, na oko 100 metara, stajali privatni automobili sa tinejdžerima koji su nenajavljeno otvarali vrata putničkih vozila, pregledali instrument table i pretraživali telefone putnika.
Paralelno s tim, vlasti su pojačale privođenja ljudi zbog pokušaja povezivanja na međunarodni internet, koji ostaje u velikoj meri blokiran, a one koji su slali informacije u inostranstvo optužuju za špijunažu.
U političkom govoru, predsednik parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf pozvao je pristalice da "ne napuštaju ulice", istakavši da su rakete, ulice i Hormuški moreuz deo napora da se pritisne neprijatelj. Taj apel ocenjuju analitičari kao poziv na mobilizaciju baze režima u uslovima vojnog konflikta.
Analize i međunarodne reakcije
Analitičari imaju podeljena mišljenja: neki smatraju da snižavanje starosne granice odražava nedostatak regruta ili očaj u regrutnim naporima, dok drugi vide znak radikalizacije i sve većeg oslanjanja vlasti na najodanije, često mlade pristalice.
Human Rights Watch upozorava da je regrutacija dece u vojne svrhe "ratni zločin kada su deca mlađa od 15 godina" i da izlaganje maloljetnika takvim zadacima povećava rizik od ciljanih udara i teških posledica po njihove živote i prava. Bill Van Esveld iz HRW-a izjavio je da iranske vlasti očigledno rizikuju živote dece za dodatnu radnu snagu.
Ukratko, prisustvo naoružanih tinejdžera na ulicama Teherana produbljuje osećaj nesigurnosti među stanovništvom i pokreće ozbiljna pravna i etička pitanja o korišćenju dece u konfliktima.
Pomozite nam da budemo bolji.
