Studija sa Kyoto University opisuje kako je šimpanza Ayumu između februara 2023. i marta 2025. skoro 90 puta skidala podne daske i koristila ih za ritmičko udaranje dok je istovremeno vokalizovala. Istraživači su razložili ponašanje na elemente (udaranje, vlačenje, bacanje), merili intervale između zvukova i pratili mimiku, te zaključili da zvuci prate strukturiran, ne-nasumičan tempo. Otkriće podržava ideju da kombinacija vokalne eksternalizacije emocija i upotrebe alata može predstavljati ključnu etapu u evoluciji muzike kod ljudi.
Šimpanza Ayumu Izvela Ritmičko „Bubnjanje“ — Novo Svetlo Na Poreklo Muzike
Ayumu drumming while expressing his 'play' face (Yuko Hattori)
Naučnici sa Kyoto University zabeležili su dosad neviđenu muzičku izvedbu šimpanze: 26-godišnji mužjak Ayumu sistematski je skidao podne daske sa prilazne staze i koristio ih kao alatke za stvaranje ritmičkih zvukova dok je istovremeno vokalizovao.
Posmatranja obuhvataju skoro 90 spontanih nastupa u periodu od februara 2023. do marta 2025. godine, a rezultati su predstavljeni u časopisu Annals of the New York Academy of Sciences.
Šta su istraživači radili? Tim je snimao i analizirao Ayumovo ponašanje, razlažući ga na elemente poput udaranja, vlačenja i bacanja dasaka. Proučavali su veze između tih elemenata da bi razlikovali slučajne od namernih prelaza, merili su intervale između udaraca i upoređivali ritmičku stabilnost upotrebe alata sa bubnjarskim pokretima rukama i nogama. Posebno su obraćali pažnju na mimiku šimpanze — na primer „play face“ — koja ukazuje na pozitivne emocije.
„Bilo mi je fascinantno da vidim kako šimpanza koristi alate za proizvodnju raznovrsnih zvukova, a istovremeno pokazuje i vokalni izraz“, izjavila je prva autorka studije Yuko Hattori.
Analize su pokazale da sekvence zvukova nisu bile nasumične: intervali između udaraca održavali su relativno konstantan tempo, slično metronomu, a vokalizacija je pratila ili naglašavala ritmičke obrasce. To sugeriše da Ayumu nije samo eksperimentisao slučajnim udaranjem, već je demonstrirao koordinisane kombinacije vokalnog i instrumentalnog izraza.
Zašto je to važno? Otkrće podržava hipotezu da su rani oblici muzike mogli nastati kao eksternalizacija emotivnih izraza — kada vokalizacija bude uparenai sa upotrebom alata za proizvodnju zvuka. Pošto su mnogi drevni perkusivni instrumenti izrađivani od kvarljivih materijala (drvo, koža), arheološki tragovi su oskudni; posmatranja kod bliskih primata pružaju dodatne tragove o mogućim koracima u evoluciji muzičnosti.
Ograničenja i implikacije: Iako je slučaj Ayuma jedinstven i važan, ne znači automatski da će svaka populacija šimpanzi pokazivati isto ponašanje. Potrebna su dodatna posmatranja i uporedne studije kako bi se procenio raspon i učestalost takvih ponašanja. Ipak, studija nagoveštava evolutivnu kontinuitet između primatskih akustičkih prikaza i ljudske sposobnosti za muziku.
Pomozite nam da budemo bolji.
