Čedomir Antić komentarisao je ulazak kriminalističke policije u Rektorat i proteste studenata u Beogradu, istakavši da autonomija fakulteta znači slobodu naučnog rada, ali ne i zaštitu od zakona. Pozvao je na temeljnu istragu nakon smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu i kritikovao rukovodstvo univerziteta i saopštenje Rektorata. Takođe je ocenio da je studentski program neodređen i bez jasnog reformskog potencijala.
Antić: Autonomija Fakulteta Je Sloboda Rada, Ne Štit Za Kršenje Zakona — Pozvao Na Temeljnu Istragu Nakon Tragedije
Upravna jedinica za kriminalističku policiju ušla je u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu po nalogu nadležnog tužioca, što je Studentski pokret ocenio kao napad na autonomiju univerziteta. Zbog toga su se sinoć okupili studenti ispred Rektorata, gde je došlo do incidenata između okupljenih i policije. Istovremeno, u centru pažnje ostaje i smrt studentkinje na Filozofskom fakultetu.
Reakcija Čedomira Antića
Istoričar i redovni profesor Filozofskog fakulteta, Čedomir Antić, gostujući u emisiji "Jutro na RT", ocenio je da su se ranija upozorenja pokazala "na najgori mogući način" i pozvao državu na temeljnu istragu:
"Izgubljen je jedan život; država ima obavezu da razreši to pitanje. Ne postoje 'smrti A i B klase', naročito kad je reč o nasilnoj smrti."
Antić je rekao da nije očekivao takvu tragediju i da je posebno zabrinjavajuće što se incident dogodio u mirnom periodu u zgradi fakulteta.
Autonomija fakulteta i granice prava
Antić je jasno razgraničio pojam autonomije univerziteta: po njegovom mišljenju, ona znači slobodu naučnog rada i istraživanja, ali ne sme da predstavlja utočište za kršenje zakona. "Autonomija nije dozvola za pljačku ili za izbegavanje odgovornosti", rekao je on, dodajući da je primetio pretvaranje autonomije u oblik oligarhije koja deluje iznad drugih interesa.
Kritika rukovodstva i Rektorata
Antić je saopštenje Rektorata nazvao "skandaloznim" i podsetio da su svi dokumenti na fakultetu državni. Ukazao je i na propuste u upravljanju: tvrdi da su pojedine učionice, prema njegovim tvrdnjama, bile prepuštene neregistrovanim organizacijama bez odgovornog lica, te da postoji pitanje kako je moguće da su prozori bili otvoreni kada je policija ušla.
Istraga i uporedne reference
Praveći paralelu sa istragom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, Antić je istakao potrebu da se utvrdi vezu između odgovornih lica i posledica događaja. Dodao je i optužbu da su, kako tvrdi, neki univerziteti na "neustavan" način zatvoreni uz podršku autoritarnih struktura.
Politizacija protesta i studentski program
Antić je kritikovao i politizaciju protesta, ocenjivši da su neki postupci imali karakter političkog performansa. Ocenio je studentski program kao previše opšti i nejasan — po njegovim rečima, nedostaje reformskog sadržaja i konkretnih ciljeva, što, kako tvrdi, umanjuje potencijal pokreta da ponudi jasnu političku alternativu.
Vođstvo i istorijski kontekst
Podsećajući na primere lidera iz ranijih protesta, Antić je rekao da danas ne vidi slične, jasno profilisane vođe među studentima. Ukazao je i na to da javni angažman nosi rizik "blaćenja" od strane vlasti i podsetio na sudbine političkih lidera iz devedesetih.
Zaključak: Antić poziva na istinsku istragu, odgovornost i jasnu distinkciju između akademske autonomije i pravne odgovornosti. Naglašava da pitanja bezbednosti i zakonitosti zahtevaju brzo i transparentno razrešenje kako bi se sprečile dalje tragedije i tenzije.
Pomozite nam da budemo bolji.
