Pristalice režima održale su velike skupove u Teheranu povodom Dana Islamske Republike, uz prisustvo visokih zvaničnika i podizanjem velike zastave. U ranim satima zabeleženi su udari na lokaciju bivše američke ambasade, a vlasti pozivaju građane i snage reda na pojačanu kontrolu ulica. Civili osećaju posledice prekida interneta, inflacije i udara na industriju, dok Teheran poručuje da su odbrambene snage spremne.
Teheran: Prorežimske Parade, Prisustvo Stranih Boraca i Pripreme Za Mogući Sukob
Mourners gather during a funeral procession in Tehran, Iran on April 1, 2026, for Alireza Tangsiri, head of Iran’s Islamic Revolutionary Guard Corps Navy, and others killed in Israeli strikes in late March [Vahid Salemi/AP]
Pristalice iranskog establišmenta izašle su na ulice Teherana kako bi obeležile Dan Islamske Republike, dok su u ranim satima zabeleženi udari na lokaciju bivše američke ambasade. Državni mediji prikazali su snimke razaranja, a vlasti su tokom dana podigle oklopnu zastavu visoku 150 metara i tešku oko 300 kg u centru grada.
Skupovi, propaganda i pozivi na oprez
Među zvaničnicima koji su prisustvovali masovnim skupovima bili su predsednik Masoud Pezeshkian i ministar spoljnih poslova Abbas Araghči. Vlasti su pozivale pristalice da obezbeđuju ulice, dok su verski i vojni lideri naglašavali potrebu za jedinstvom i pripravnošću uoči, kako su naveli, „trenutka odluke“. Državni mediji prenosili su slogane poput "Smrt Americi" i "Smrt Izraelu" i snimke religioznih pesama i govora.
Hassan Khomeini izjavio je da je dužnost ostati na ulicama dok rat ne bude završen: „Naši rovovi su džamije, sokaci, trgovi i ulice.“
Bezbednosne mere i prisustvo stranih boraca
IRGC (Revolucionarne garde), paravojne jedinice Basidž i druge snage patrolirale su gradom i postavile kontrolne punktove. Iraški borci povezani s Hashd al‑Shaabi (Popularne mobilizacione snage) viđeni su kako učestvuju u događajima u Teheranu i u jugozapadnim provincijama, navodno pružajući logističku i humanitarnu podršku. Zvaničnici su to predstavili kao izraz solidarnosti; protivnici režima i organizacije za ljudska prava tvrde da vlasti ponekad koriste strane borce za gušenje protesta, što Teheran negira.
Smoke rises after an air strike in central Tehran, Iran on April 1, 2026 [Abedin Taherkenareh/EPA]
Vojni rizici i poruke odvraćanja
Teheran je u više navrata poručio da su odbrambene snage spremne za moguću američku ofanzivu, a iranski vojni zvaničnici upozorili su da bi svaka agresija bila skupo plaćena. U međuvremenu, SAD i Izrael su, prema izveštajima, gađali ciljeve u Iranu uključujući industrijske i energetske objekte, a zabeleženi su i udari na nuklearne i akademske objekte.
Uticaj na civile: internet, ekonomija i represija
Civili se suočavaju sa skoro potpunim prekidom internet veze koji traje više od mesec dana, visokim stepenom inflacije (navodno preko 70%) i rastućim troškovima pristupa privatnim VPN uslugama. U javnim izjavama pojedinci su govorili o finansijskim problemima zbog potrebe za pristupom informacijama, o prevare na crnom tržištu VPN‑ova i o hapšenjima osoba koje su koristile zabranjene satelitske veze poput Starlinka.
Pravosuđe je pooštrilo mere protiv onih koje optužuje za saradnju sa „neprijateljima“, uključujući snimanje mesta udara, što može dovesti do zaplene imovine ili teških krivičnih optužbi. Državni mediji objavili su snimke „priznanja“ pritvorenih lica, što je izazvalo kritike organizacija za ljudska prava zbog uslova privođenja i verodostojnosti takvih zapisa.
Kako dalje
Dok vlasti ističu poruke otpora i spremnosti na odmazdu, mnogi Iranci žive u uslovima ekonomske i informacione blokade. Situacija ostaje napeta: sa jedne strane državne manifestacije i poruke jedinstva, a sa druge rastuća zabrinutost za bezbednost, radna mesta i osnovne usluge među građanima.
Pomozite nam da budemo bolji.
