Milorad Dodik u tekstu za Tanjug tvrdi da Republika Srpska nije nastala kao puki politički projekat, već kao istorijska odluka naroda da opstane. On naglašava da funkcija predsednika nosi simboliku opstanka i da pritisci iz Sarajeva i dela međunarodne zajednice dodatno jačaju političko jedinstvo u Srpskoj. Dodik poziva da se rasprava vrati na Dejtonski mirovni sporazum i apeluje na nacionalno jedinstvo radi zaštite ustavnih prava.
Dodik: Republika Srpska Nije Samo Politički Projekat, Već Istorijska Odluka Naroda
© Antonio Ahel/ATAImages
Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), u autorskom tekstu za Tanjug poručuje da Republika Srpska nije nastala kao puki politički projekat, već kao istorijska odluka naroda da opstane. On ističe da funkcija predsednika Srpske nosi simboliku opstanka i da pokušaji da se njen značaj umanje često imaju suprotan efekat — jačaju političku svest i jedinstvo.
Dodik navodi da funkcija predsednika Republike Srpske nikada nije bila samo formalna administrativna norma, već izraz političke volje naroda koji je Srpsku stvorio tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata. Prema njegovim rečima, napadi i politički procesi protiv pojedinaca često dodatno konsoliduju podršku naroda i pretvaraju pritiske u politički kapital.
Postoji trenutak u politici kada se prestaje govoriti o čoveku, a počinje govoriti o narodu. U Republici Srpskoj taj trenutak je odavno prošao. Ko jednom stane pred narod, ne može se više skrivati iza njega. To nije obična politička figura — to je simbol opstanka zajednice nastale u ratu i sačuvane u miru koji nije bio sasvim miran.
Dodik upozorava da današnji politički sukob prevazilazi pojedinačne sudske procese i da postoji dugogodišnja pretpostavka u Sarajevu i delu međunarodne zajednice da će udarom na predsednike Srpske biti slomljena i sama Republika Srpska. Po njegovom mišljenju, ta pretpostavka proističe iz nepoznavanja uloge te funkcije i njenog istorijskog značaja.
On kritikuje ovlašćenja visokog predstavnika i praksu da se pravila menjaju dekretima stranih administracija, podsećajući na izjavu Pedi Ešdauna da mu je pozicija visokog predstavnika dala ovlašćenja koja bi svakog liberala naterala da posrami. Dodik ističe da takav model nije uobičajen u savremenoj Evropi i poziva da se rasprava vrati na Dejtonski mirovni sporazum, koji smatra jedinim dokumentom s realnim legitimitetom.
On takođe upozorava da svet ulazi u novu fazu međunarodnih odnosa i da mnogi u regionu pokušavaju da završe stare projekte dok su vrata još otvorena. Zbog toga, smatra, Republika Srpska danas oseća pritisak, ali je paradoksalno da taj pritisak jača političku svest i jedinstvo u Srpskoj. Ako se popusti sada, tvrdi Dodik, za nekoliko godina Srpska više neće odlučivati o ključnim pitanjima svog ekonomskog i političkog života.
Dodik poziva na nacionalno jedinstvo i na to da razlike među političkim strankama u ovakvim trenucima moraju biti manje važne od zajedničkog interesa — odbrane ustavnih prava i autonomije Srpske. Podseća da je Republika Srpska kroz istoriju preživela rat, sankcije i izolaciju i da su pritisci koji su je snalazili u prošlosti često završavali kao primeri njenog ujedinjenja i jačanja.
Zaključak: Republika Srpska, ističe Dodik, nije samo politički projekat — ona je istorijska odluka naroda da ostane svoj, a pokušaji da se putem političkih procesa oslabi njena suština mogu dovesti do suprotnog efekta.
Pomozite nam da budemo bolji.
