Trump Zapretio: "Bombardovaćemo Iran Nazad U Kameno Doba" — Istorija američkih pretnji i masovnih bombardovanja

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Trump u svom televizijskom obraćanju izjavio je da će Iran "bombardovati nazad u kameno doba". Minutima kasnije, ministar odbrane Pete Hegseth je tu poruku ponovio kratkom objavom na mreži X: „Back to the Stone Age.”

Kontekst izjava

Izraz „bombardovati nazad u kameno doba” uobičajeno se povezuje s konceptom carpet bombinga — masovnim vazdušnim dejstvima koja uništavaju modernu infrastrukturu (energetske i telekomunikacione mreže, fabrike, bolnice, škole) i time direktno pogađaju život civilnog stanovništva.

Prema izveštajima, aktuelni sukob eskalirao je 28. februara kada su SAD i Izrael pokrenule napade na Iranske mete, a Iran je uzvratio udarima prema izraelskim i državama Zaliva. U sukobima je, prema dosadašnjim podacima, stradalo više od 2.000 Iranaca, a prijavljeni su napadi i na bolnice, škole, univerzitete i farmaceutske fabričke pogone.

Pravni i moralni aspekt

Janina Dill, profesorka globalne bezbednosti na Univerzitetu Oksford, za Al Jazeeru je upozorila da bi namerno uništavanje objekata koji čine modernu civilizaciju — kao što su energetska i telekomunikaciona infrastruktura, fabrike, škole i bolnice — predstavljalo kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) takođe podseća da je namerno ciljanje civilnih objekata zabranjeno.

„Javna najava da će biti masovno gađani civilni objekti bila bi izjava o sistematskom i ozbiljnom kršenju pravila ratovanja”, navodi Dill.

Istorijska pozadina fraze

Fraza se često povezuje sa američkim generalom Curtisom LeMayem, koji je u svojoj knjizi iz 1965. upotrebio sličnu formulaciju u kontekstu pretnji prema Severnom Vijetnamu: „We’re going to bomb them back into the Stone Age.” LeMay je prethodno igrao ključnu ulogu u savezničkim masovnim bombardovanjima japanskih gradova tokom Drugog svetskog rata.

Istorijski primeri koji ilustruju upotrebu masovnog bombardovanja i slične retorike uključuju:

• Drugi svetski rat — savezničko masovno bombardovanje japanskih gradova.
• Vijetnamski rat — opsežna vazdušna dejstva protiv Severnog i Južnog Vijetnama, uključujući noćna bombardovanja iz 1972. („Christmas bombings”).
• Zalivski rat 1991. — pretnje i velika vazdušna kampanja protiv iračkih ciljeva; tadašnji američki sekretar Stanja James Baker zapretio je da bi Irak mogao biti "bombardovan nazad u kameno doba" ukoliko se ne povuče iz Kuvajta.
• Korejski rat — intenzivna američka bombardovanja Severne Koreje koja su prouzrokovala ogromna razaranja.
• Period posle 11. septembra 2001. — globalna „rat protiv terora” i pritisci na države poput Pakistana (navodna pretnja Richarda Armitagea prema Pervezu Mušarafu).

Preciznost oružja i stvarne posledice

Neki analitičari ističu da su od Zalivskog rata 1991. SAD sve više koristile precizno navođene municije i taktike za ciljanje vojnih i infrastrukturnih objekata. Drugi, međutim, ukazuju da su i dalje padale velike količine nenavođenih bombi i da su posledice po civilnu infrastrukturu bile razorne — neretko ekvivalentne efektima carpet bombinga.

Zašto je izjava problematična

Retorika koja najavljuje uništenje modernih civilnih struktura podiže ozbiljna pravna i etička pitanja: takve pretnje lako mogu prerasti u oružane akcije koje ciljaju civile i civilnu infrastrukturu, što je u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom. Osim pravnih implikacija, takve izjave dodatno eskaliraju tenzije i povećavaju rizik od šire humanitarne krize.

Zaključak: Izjava američkog predsednika i ponovljene poruke iz Vašingtona uklapaju se u istorijsku tradiciju slične retorike i praktičnih praksi masovnog bombardovanja. Međunarodni pravni eksperti i humanitarne organizacije upozoravaju da bi ciljanje civilne infrastrukture predstavljalo ozbiljno kršenje pravila ratovanja i imalo teške posledice po civilno stanovništvo.