Na panelu Heidelberg Laureate Foruma elitni matematičari su se oštro sukobili oko tvrdnje OpenAI da je 10.000 agenata rešilo Navier–Stokes problem, jedan od prestižnih Millennium izazova. Optužbe Buckmastera i Alpögea da ih je OpenAI preduhitrio podstakle su raspravu o etici, regulaciji i standardima verifikacije mašinski generisanih dokaza. Dok neki vide mogućnost „zlatnog doba“ matematike, drugi upozoravaju da mašinski dokazi ne moraju doprineti ljudskom razumevanju i da su potrebna nova pravila igre.
„Predatorsko ponašanje“ i prekretnica u matematici: sukob elitnih matematičara oko OpenAI tvrdnje o Navier–Stokes rešenju
The panellists of the Heidelberg Laureate Forum 2026's AI in Mathematics panel. From right to left: Jacob Tsimerman, Geordie Williamson, Peter Scholze, Michael Harris and moderator Tony Feng. | Credit: Bernhard Kreutzer for the Heidelberg Laureate Forum Foundation
HEIDELBERG, Nemačka — Na panelu "AI u matematici" održanom 15. septembra na Heidelberg Laureate Forumu, istaknuti matematičari otvoreno su raspravljali o implikacijama brzog napretka veštačke inteligencije na samu prirodu matematičkog rada. Povod za žestoku debatu bila je tvrdnja kompanije OpenAI da je angažovala 10.000 agenata kako bi rešila problem postojanja i glatkoće Navier–Stokes jednačina — jedan od sedam Millennium Prize Problems vrednih po 1.000.000 USD.
U centru kontroverze našli su se Tristan Buckmaster i Levent Alpöge, koji tvrde da su radili na istom problemu otprilike godinu dana i optužili OpenAI da ih je preduhitrio, navodeći i pritiske koje je, prema njihovim rečima, jedna osoba iz kompanije navodno vršila kako bi sprečila objavljivanje njihovih rezultata.
Rasprava na panelu
Michael Harris (Columbia University) bio je jedan od prvih koji je izneo optužbe o "predatorskom ponašanju" velikih tehnoloških kompanija, tvrdeći da trenutni pravni okvir ne sprečava takve prakse i pozivajući na regulaciju koja bi zaštitila akademsku zajednicu. Harris je slučaj otvorio i na svom Substack kanalu, ističući etičke i zajedničke norme koje su navodno narušene.
„Ne postoji pravna prepreka za vrstu predatorskog ponašanja koju smo videli posebno tokom poslednjeg meseca…“ — Michael Harris
Sa druge strane, Jacob Tsimerman (University of Toronto), dobitnik Medalje Fields za 2026. i istraživač bezbednosti u OpenAI, upozorava da ovakvi događaji ne bi trebalo da potisnu suštinsko značenje samog dostignuća. Prema njemu, činjenica da je AI sistem navodno rešio Millennium problem predstavlja potencijalnu prekretnicu: ili kraj tradicionalnog načina obavljanja istraživanja ili „zlatno doba“ u kome se stvara nova matematika kojom će se ljudi baviti i izučavati je.
Peter Scholze (Max Planck Institute), takođe dobitnik Medalje Fields, bio je skeptičan prema publicitetu: odbacio je objavu kao delom PR i podsetio da cilj rešavanja Millennium problema nije samo formalno iznošenje dokaza već i donošenje principijelnih uvida koji obogaćuju ljudsko razumevanje i otvaraju nova pitanja — nešto što dugački, mašinski proizvedeni dokaz možda neće pružiti.
Šira pitanja: etika, standardi i budućnost
Panel je istakao nekoliko ključnih pitanja koja će zahtevati pažnju: etičke norme u prikupljanju i korišćenju tuđeg istraživačkog rada, standardi objavljivanja i verifikacije mašinski generisanih dokaza, kao i potreba za zakonodavstvom koje štiti intelektualnu i akademsku zajednicu.
U publici i među prisutnim učesnicima pominjane su inicijative koje pokušavaju da očuvaju "ljudsku" dimenziju matematike — kao što su Proofs and Prompts, Mathematical Discourse i Association for Human Mathematics — ali svi panelisti su se složili da je brzina promena toliko velika da je teško dati pouzdana predviđanja o tome kako će polje izgledati u budućnosti.
„Ako vrednujemo to da ljudi rade istraživanja na graničnom nivou, razvijaju ekspertizu i polako napreduju, mislim da se to bliži kraju. Ako vrednujemo novo kreiranu matematiku koja služi društvu i daje matematičarima šta da proučavaju, onda ovo izgleda kao zlatno doba.“ — Jacob Tsimerman
Zaključak: Debata u Heidelbergu je pokazala da napredak AI u matematici postavlja duboka pitanja o autorstvu, etici, vrednostima i budućim standardima naučnog rada. Dok neki vide priliku za ubrzani razvoj i novu eru matematike, drugi ukazuju na rizik da se izgubi ljudsko razumevanje i akademske norme. U igri su ne samo nagrade i reputacija, već i pravila koja će oblikovati nauku u dobu veštačke inteligencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
