Sažetak: Dve i po godine sukoba promenile su izraelski politički i ekonomski pejzaž. Banka Izraela procenjuje ukupne troškove na oko 352 milijarde šekela (112 milijardi USD), dok su međunarodni sudovi pokrenuli ozbiljne pravne procese protiv izraelskih zvaničnika. Javna podrška ratu među većinom Jevrejskih Izraelaca ostaje visoka, ali rastući ekonomski i društveni pritisci podstiču neizvesnost o budućnosti i kraju sukoba.
„Ne znam kako ćemo iz ovoga izaći“: Koliko još Izrael može izdržati pod pritiskom rata s Iranom?
Israel’s far-right National Security Minister Itamar Ben-Gvir speaks during a session on Monday as Israel’s parliament passes a law making the death penalty a default sentence for Palestinians convicted in military court [Oren Ben Hakoon/Reuters]
Dve i po godine ratnih operacija protiv suseda i opsednoga Pojasa Gaze duboko su promenile izraelsku politiku, ekonomiju i društvo, ocenjuju analitičari. Dok Izrael ulazi u sukob koji mnogi u zemlji nazivaju "egzistencijalnom bitkom" protiv Irana, kraj krize je neizvestan, a konačne odluke sve više zavise od međunarodnih aktera, pre svega Sjedinjenih Država.
Troškovi i ekonomski pritisci
Prema podacima Banke Izraela, sukobi protiv Gaze, hutija, Libana i poslednje eskalacije s Iranom od oktobra 2023. procenjeni su na oko 352 milijarde šekela (oko 112 milijardi USD), što je približno 300 miliona šekela dnevno. Istovremeno, država je usvojila rekordni budžet vredan 271 milijardu dolara koji je, kako kritičari navode, preusmerio značajna sredstva ka ultraortodoksnim i naseljeničkim grupama.
Javna podrška, mobilizacija i život pod pritiskom
Unatoč umoru i svakodnevnim uzbunama zbog raketnih napada, podrška ratu među većinom jevrejskih Izraelaca ostaje visoka: istraživanja krajem marta pokazuju da oko 78% podržava nastavak vojnih aktivnosti. Istovremeno, zatvaranje škola, mobilizacija rezervista i pritisak na porodične budžete povećavaju socijalnu napetost.
Dahlia Scheindlin: Nad ljudima se spustila teška senka; postoji mračna odlučnost da se sukob nastavi, ali je neizvesno koliko dugo.
Vojska, ciljevi i realnost na terenu
Zvanični ciljevi Izraela — slabljenje iranskih vojnih kapaciteta i izazivanje unutrašnjeg nezadovoljstva koje bi promenilo režim — još nisu ostvareni. Iako američki zvaničnici tvrde da su naneta ozbiljna oštećenja, izveštaj Reutersa navodi da je uništena tek oko trećina iranskog raketnog arsenala, prema više američkih obaveštajnih izvora. Iran i dalje sprovodi napade koji primoravaju civile na povremeno korišćenje skloništa, narušavajući osećaj normalnosti.
A fire and badly damaged vehicle are seen after an Iranian missile strike on a residential area in northern Israel on March 13, 2026 [fireisrael7777 via Telegram]
Pravni i međunarodni izazovi
Izrael se suočava sa ozbiljnim pravnim optužbama: pred Međunarodnim sudom pravde postoje tvrdnje koje su sudije ocenile kao verodostojne, a Međunarodni krivični sud izdao je naloge za hapšenje protiv visokih zvaničnika u vezi s dešavanjima u Gazi. Dok su UN, EU i brojne zapadne države osudile neke poteze vlade, direktne ekonomske posledice još nisu u potpunosti pogođene, ali analitičari upozoravaju na dugoročne rizike.
Politička radikalizacija i društveni efekti
U vladi su na centralnim mestima predstavnici ekstremnije desnice i religioznih partija, što je dovelo do donošenja spornih zakona i većeg finansiranja određenih društvenih grupa. Kritičari upozoravaju da takve promene dodatno polarizuju društvo i podižu međunarodnu osudu.
Šta dalje?
Kada će i kako konflikt završiti verovatno će zavisiti i od spoljnopolitičkih odluka, posebno politike SAD. Dok premijer govori da je zemlja 'na pola puta', mnogi građani i analitičari ne vide jasan plan za izlazak iz krize.
Zaključak: Izraelsko društvo je istovremeno umorno i odlučno; ekonomija trpi, pravni i politički pritisci rastu, a krajnji ishod sukoba ostaje neizvestan.
Pomozite nam da budemo bolji.
