Kamen, Blato i Kosa: Kako Gaza Pokušava Da Se Obnovi Bez Materijala

Gaza Siti — Mali prostor pokriven istrošenim limenim krovom i ceradama. Mohammed al-Jadba zida zidove koristeći kamenje iz ruševina svog srušenog stana i blato da popuni praznine, pokušavajući da napravi osnovno, što sigurnije sklonište za svoju porodicu.

Neformalna gradnja iz nužde

Mohammedov stari dom u četvrti Tuffah bio je četvorospratna zgrada; danas okolne ulice podsećaju na posledice zemljotresa zbog razaranja u ratu. 31-godišnjak živi sa desetoro članova porodice u šatorima pored ruševina od prekida vatre u oktobru.

Nakon kišovite zime koja ih je ostavila mokre i premrzle, odlučio je da od raspoloživih materijala sagradi trajnije sklonište. Zbog ograničenog priliva građevinskog materijala — naročito cementa i čelika — Mohammed koristi blato, kamen i sve što je spasio iz stare zgrade.

„Rekao sam da želim da napravim mesto... jednu sobu i kupatilo, to je to“, kaže Mohammed. „Počeo sam s jednom sobom, pa su se prostorije multiplicirale...“

Netipična pojačanja: ljudska kosa

Blato kao vezivni materijal zahteva dodavanje vlakana (tradicionalno slame) da bi zidovi bili izdržljiviji. Pošto slame nema na pijacama i ona dugo nije ulazila kroz prelaze, Mohammed je pronašao alternativu: skupljao je kosu iz berbernica. Mešavina blata, kose i kamenja iz ruševina dala je neočekivano čvrste zidove.

Motiv mu nije samo udobnost već i sigurnost: svakodnevna pucnjava od snaga stacioniranih oko jednog kilometra dalje ugrožava porodicu. Njegova majka je nedavno ranjena metkom koji je probio njihov šator, što je ubrzalo radove.

Delimična rehabilitacija kao privremeno rešenje

Dok je Mohammed radio na sopstvenom improvizovanom domu, UN i organizacije su pokrenule projekte delimične rehabilitacije po celoj Gazi. Cilj tih intervencija nije kompletna rekonstrukcija, već obezbeđivanje osnovne zaštite od kiše, vetra i hladnoće, kao i privremeno zatvaranje otvorenih prostora.

Residents of Gaza are looking for temporary solutions until real reconstruction can take place in the devastated Palestinian enclave [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]

Muath Humaid, inženjer i koordinator projekata u partnerstvu sa UNDP-om, objašnjava: „Delimična rehabilitacija je nestrukturna intervencija — činimo oštećene domove pogodnim za stanovanje, ali ne obnavljamo potpuno uništene strukture.“

UN procenjuje da je za kompletnu rekonstrukciju Gaze potrebno oko 70 milijardi dolara, a urgentno je potrebno 20 milijardi u naredne tri godine da bi se pokrenuo osnovni oporavak i obnovile ključne usluge. Prema UN, 92% stambenih objekata u Gazi je oštećeno ili uništeno, a više od 213.000 porodica i dalje živi u šatorima.

Praktični izazovi na terenu

UNDP je radio na više od 230 stambenih jedinica i pomogao više od hiljadu ljudi, ali se suočava sa problemima: nedostatkom cementa i čelika, ograničenim pristupom teškoj mehanizaciji, te finansijskim i logističkim preprekama. Humaid navodi da su naknade i ograničenja u podizanju gotovine na početku projekta dosezale i do 30% — što je umanjilo realna sredstva za kupovinu materijala.

U praksi, zamene poput cerada i improvizovanih vrata donose kratkoročnu olakšicu, ali nisu trajna opcija: cerade propadaju na suncu i vetru, drvo truli, a bez struje i kanalizacije domovi ostaju izloženi ekstremnim uslovima i poplavama kada pada kiša.

Zaključak

Priče poput Mohammedove pokazuju snalažljivost i otpornost ljudi koji pokušavaju da obnove život s oskudnim sredstvima. Ipak, stručnjaci i stanovnici upozoravaju da su takve intervencije privremene i da za pravu obnovu trebaju politička rešenja, velike investicije, mašine i građevinski materijal.

„Ovo nisu rekonstrukcija, već privremena zakrpa,“ kaže jedan od korisnika delimičnih popravki. Bez otvaranja priliva materijala i jasnih političkih odluka, obnova Gaze ostaje dalek cilj.