Rat U Regionu Ugrožava Dostavu Hrane I Lekova Milionima – Humanitarne Organizacije U Opozivu

Humanitarne organizacije upozoravaju da sukobi u regionu Bliskog istoka ozbiljno ometaju isporuke hrane, lekova i vakcina milionima ljudi širom sveta. Zatvaranje ključnih pomorskih ruta, rast troškova transporta i prekidi u lancima snabdevanja prisiljavaju agencije da koriste skuplje i sporije pravce, što dodatno pogoršava humanitarnu krizu.

Kako rat utiče na humanitarnu logistiku

Važne saobraćajnice, uključujući Hormuški moreuz, praktično su zatvorene, a promet iz čvorišta poput Dubaija, Dohe i Abu Dabija je poremećen. Troškovi transporta su porasli zbog većih cena goriva i skupljeg osiguranja, pa iste pare sada obezbeđuju manje pomoći.

Konkretnе zastoje i brojke

World Food Program (WFP) prijavljuje desetine hiljada metričkih tona hrane ozbiljno zadržane u transportu. International Rescue Committee (IRC) ima lekove vredne $130.000 zaglavljene u Dubaiju, kao i skoro 670 kutija terapijske hrane za teško pothranjenu decu u Somaliji koje stoje u Indiji. UNFPA je odložio slanje medicinske i druge opreme u 16 zemalja.

„Rat protiv Irana i poremećaji u Hormuškom moreuzu rizikuju da humanitarne operacije dovedu do krajnjih granica,“ rekla je Madiha Raza, zamenica direktora za odnose s javnošću i komunikacije za Afriku u International Rescue Committee.

Ujedinjene nacije ocenjuju da je ovo najznačajniji poremećaj lanaca snabdevanja od pandemije COVID-19 — sa porastom troškova transporta do oko 20% dok su rute preusmeravane, a isporuke odložene za nedelje.

Primeri promena ruta i troškova

UNICEF kombinuje kopnene i vazdušne rute da bi vakcine stigle u Nigeriju i Iran, a troškovi su porasli za oko 20%, dok je vreme isporuke povećano za približno 10 dana jer vakcine sada putuju preko Turske. Save the Children je primoran da robu iz Dubaija kamionima pokuša prebaciti kroz Saudijsku Arabiju, a zatim baržom preko Crvenog mora do Port Sudana — što dodaje oko 10 dana i povećava troškove ~25%.

Ta kašnjenja ugrožavaju rad više od 90 primarnih zdravstvenih ustanova u Sudanu i doprinose već teškoj situaciji u kojoj više od 19 miliona ljudi u toj zemlji trpi akutnu nesigurnost hrane.

Širi uticaji: gorivo, đubrivo i glad

Rastuće cene goriva pogoršavaju pristup zdravstvenoj zaštiti u zemljama poput Somalije (oko 6,5 miliona ljudi sa akutnom hranom nesigurnošću) i Nigerije, gde je IRC prijavio skok cena goriva za 50% i smanjenje rada mobilnih timova. WFP upozorava da bi, ukoliko sukobi potraju do juna, dodatnih 45 miliona ljudi moglo postati akutno gladno — uz skoro 320 miliona već pogođenih širom sveta.

Oko 30% svetskog đubriva prolazi kroz Hormuški moreuz; zemlje poput Sudana i Kenije znatno zavise od uvoza iz Zaliva, pa bi poremećaji mogli ugroziti setvu i prinose u narednim sezonama.

Finansiranje i globalni odgovor

Humanitarni akteri upozoravaju da su već raniji rezovi američke spoljne pomoći oslabili kapacitete za pomoć, a međunarodna finansijska reakcija na ovu krizu teče sporije nego kod nekih ranijih konflikata (npr. Ukrajine). Stručnjaci ukazuju da su države suočene sa teškim odlukama između ulaganja u bezbednost i finansiranja humanitarne pomoći.

„Prave teške izbore između odbrane, bezbednosti i humanitarne pomoći,“ rekao je Sam Vigersky iz Council on Foreign Relations.

Stejt department SAD saopštio je oslobađanje dodatnih $50 miliona hitne pomoći Libanu i navodi saradnju sa UN i partnerima, ali humanitarne organizacije pozivaju na hitno dodatno finansiranje i diplomatske napore za prekid sukoba kako bi se sprečilo daljnje pogoršanje humanitarne krize.

Zaključak: Kombinacija zatvorenih ruta, rasta troškova i ograničenih sredstava preti da produži i produbi humanitarnu krizu — što zahteva ubrzanu međunarodnu akciju, veće finansiranje i diplomatske mere za obezbeđenje bezbednog prolaza pomoći.