Jenni Gibbons je iz kontrolne sobe NASA u Houstonu pratila i koordinisala komunikaciju sa posadom Artemis II tokom njihovog istorijskog preleta oko Meseca. Posada je oborila rekord udaljenosti držeći najudaljeniju tačku od Zemlje od 252.756 milja (406.771 km), više od 4.000 milja dalje od Apolla 13. Tokom preleta doživeli su pomračenje i zabeležili četiri do pet udarnih bljeskova na površini Meseca — važan naučni nalaz. Gibbons opisuje trenutke u kontrolnoj sobi kao emotivne i pune ponosa.
Smeh i suze u Houstonu: istorijski prelet Artemis II i Jenni Gibbons
Canadian Jenni Gibbons was the backup astronaut for the Artemis II mission (Miguel J. Rodriguez Carrillo)(Miguel J. Rodriguez Carrillo/AFP/AFP)
Kanadska astronautkinja Jenni Gibbons bila je u srcu kontrolne sobe NASA u Houstonu, gde je u svojstvu rezervne astronautkinje pratila i koordinisala komunikaciju sa članovima posade misije Artemis II dok su leteli oko Meseca.
Kao rezervna članica posade, Gibbons je trenirala zajedno sa Christina Koch, Victorom Gloverom, Reidom Wisemanom i kanadskim kolegom Jeremyjem Hansenom, i tokom preleta je bila zadužena za prenos i komunikaciju sa posadom i timovima na zemlji.
Uzbuđenje u kontrolnoj sobi
Atmosfera u kontrolnoj sobi bila je veoma emotivna: suze, zagrljaji i smeh pratile su opise prizora koje su članovi posade prenosili sa prozora letelice. "Uzbuđenje u sobi zbog opisa onoga što je posada prenosila bilo je ogromno", rekla je Gibbons, napominjući da su mnogi kontrolori leta inspirisani Nasom i misijama Apolo.
Zašto je prelet istorijski?
Tokom misije Artemis II posada je oborila rekord udaljenosti koji je držala misija Apollo 13 iz 1970. godine. Let je dostigao najudaljeniju tačku od Zemlje od 252.756 milja (406.771 km), što je više od 4.000 milja (preko 6.000 km) dalje od prethodnog rekorda.
Gibbons je objasnila da su ranije Apolo misije prolazile mnogo bliže Mesecu, te da je perspektiva Zemlje iz ove veće udaljenosti bila izuzetna. Posada je prenela i opise terena na tamnoj strani Meseca koji ranije nisu bili osvetljeni tokom Apolo misija — prizori koje su ljudske oči, kao najosetljivije 'kamere', prvi put direktno zabeležile.
Pomračenje i naučna zapažanja
Zbog orbitalnih uslova i datuma lansiranja, posada je tokom završnog dela preleta bila svedok pomračenja. Zbog toga su mogli da posmatraju detalje dubokog svemira i lunarnog pejzaža koji nisu bili zasenčeni direktnim Sunčevim zracima, pa su videli finu strukturu i čak detalje u Sunčevoj koroni dok je Sunce prolazilo iza Meseca. Posada je letela sa zaštitnim naočarima za posmatranje pomračenja kako bi očuvala vid.
Još jedan važan naučni nalaz je uočavanje udarnih bljeskova na mračnoj strani Meseca — četiri do pet kratkih bljeskova koji ukazuju na materijal koji udara površinu Meseca i stvara nove kratere. Gibbons je istakla da su takva opažanja bila prioritet za nauku, te da je broj zabeleženih događaja izvanredan.
"Mislim da su neki ljudi zaplakali, neki su bili zahvalni, smejali su se i grlili — to je bio jedan od najdražih trenutaka u mojoj karijeri," rekla je Gibbons.
Artemis II je tako, pored tehničkih i naučnih rezultata, donela i emotivan trenutak zajedničkog postignuća za posadu i ekipe na zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
