Britanski naučnici razvili su CRISPR-pšenicu koja smanjuje nivo akrilamida u zrnu za preko 90%. Dvogodišnja poljska ispitivanja pokazala su smanjenje asparagina do 93% bez smanjenja prinosa, dok tradicionalno oplemenjivanje daje slabije rezultate i niže prinose. EU sada zabranjuje plasman genetski uređivanih useva, pa bi nova sorta ostala van evropskog tržišta dok traju pregovori između Velike Britanije i EU.
CRISPR „super-pšenica“ smanjuje akrilamid za 90%+, ali EU blokira njenu prodaju
Low-acrylamide wheat can be used for less carcinogenic toast - Rothamsted Research
Britanski istraživači razvili su pšenicu izmenjenu tehnikom CRISPR koja drastično smanjuje nivo akrilamida — kancerogenog spoja koji nastaje prilikom pečenja i tostiranja škrobne hrane. Iako poljski testovi pokazuju smanjenje asparagina i mogućnost znatnog smanjenja akrilamida, stroga pravila EU trenutno onemogućavaju stavljanje ovakvih useva na tržište Unije.
Šta su naučnici uradili?
Istraživački tim Rothamsted Research u Hertfordširu koristio je metodu preciznog izmena gena (CRISPR) da deaktivira dve kopije gena TaASN1 i TaASN2 koje kontrolišu sintezu aminokiseline asparagin u zrnu pšenice. Asparagin se pri temperaturama iznad 120°C pretvara u akrilamid, pa je cilj smanjenje asparagina u zrnu.
Rezultati poljskih proba
Dvogodišnje poljsko ispitivanje pokazalo je da izmenjena pšenica sadrži svega oko 8% uobičajenih nivoa akrilamida (što znači do 92% smanjenja u odnosu na standardne sorte) i da prinos nije opao. Tradicionalno oplemenjivanje postiglo je znatno manji efekat i pratilo ga je smanjenje prinosa od oko 25% u nekim slučajevima.
„Tehnologija je 100% efikasna i relativno jednostavna za izvođenje“, izjavio je prof. Nigel Halford iz Rothamsted Research, ističući da bi rešenje moglo pomoći u ispunjavanju budućih evropskih pravila o akrilamidu.
Pravni i tržišni kontekst
Genetski uređena pšenica je poslata na procenu bezbednosti u britanski Defra; ukoliko dobije odobrenje, mogla bi postati jedna od prvih komercijalnih CRISPR-useva u Engleskoj. Međutim, EU trenutno primenjuje strogu regulativu koja praktično zabranjuje stavljanje genetski uređivanih useva na tržište Unije, pa bi proizvod bio nedostupan evropskim potrošačima tokom trajanja pregovora između UK i EU.
Rothamsted Research has conducted field trials of wheat in Hertfordshire
Šta to znači za potrošače i regulatore?
Akrilamid, otkriven 2002. godine, prisutan je u prženoj, pečenoj ili tostiranoj hrani — čipsu, pomfritu, pečenom krompiru, kafi i sličnim proizvodima. Evropska komisija razmatra uvođenje maksimalnih dozvoljenih nivoa akrilamida za proizvođače hrane, što bi moglo dovesti do povlačenja proizvoda koji ne ispune standarde. Genetsko uređivanje može predstavljati brzo i ciljano rešenje za smanjenje rizika, ali ulazi u kompleksan regulatorni i politički okvir.
Zaključak: CRISPR-pšenica obećava znatno niže nivoe akrilamida bez pada prinosa i može postati važan alat za bezbedniju hranu. Njena sudbina zavisi od regulatornih odluka u Velikoj Britaniji i EU, kao i od šire javne debate o prednostima i rizicima genetskog uređivanja useva.
Pomozite nam da budemo bolji.
