Artemis II je desetodnevna misija NASA tokom koje četvoro astronauta nije sletelo na Mesec, ali je Orion kapsula dostigla rekordnu udaljenost od 252.756 milja (406.771 km). Posada je testirala upravljanje, životnu podršku, pogonske i navigacione sisteme, pretrpela je oko 40 minuta prekida komunikacije iza Meseca i posmatrala totalno pomračenje Sunca. Misija je proba za naredne letove Artemis III (2027) i Artemis IV (2028), koji ciljaju povratak i trajno prisustvo ljudi na Mesecu.
Sve što treba da znate o misiji NASA Artemis II — posada se vraća nakon istorijskog preleta Meseca
Artemis II's four astronauts pictured on board the Orion spacecraft: Victor Glover (l), Christina Koch, Reid Wiseman and Jeremy Hansen. [NASA]
Artemis II je desetodnevna test-misija NASA koja je poslala četvoro astronauta na najudaljeniju tačku u istoriji ljudskih svemirskih letova, iako posada nije sletela na Mesec. Posada je planirala slijetanje u Tihi okean (splashdown) uz zapadnu obalu SAD, sa očekivanim dolaskom 10. aprila u 20:07 po istočnoameričkom vremenu (01:07 BST 11. aprila).
Posada i letelica
U Orion kapsuli su bili Amerikanci Reid Wiseman, Victor Glover, Christina Koch i Kanađanin Jeremy Hansen. Tokom leta testirani su manuelno upravljanje kapsulom, sistemi za životnu podršku, pogon, napajanje i navigacija — sve komponente koje će biti ključne za buduća sletanja na Mesec.
Lansiranje i tehnički izazovi
Misuija je lansirana 1. aprila u 18:35 CDT (23:35 BST) nakon što su uklonjeni tehnički problemi koji su prethodno odložili poletanje. Među zabeleženim problemima bili su kvar na sistemu za uništenje leta (flight termination system) i poteškoće sa baterijom sistema za hitni prekid lansiranja (launch abort system). Ti problemi su rešeni pre starta, a lansiranje je završeno uspešno.
Rekordna udaljenost i gubitak veze
Tokom preleta oko Meseca, Orion je dostigao maksimalnu udaljenost od Zemlje od 252.756 milja (406.771 km), što je najudaljenija tačka koju su ljudi ikada dostigli. Kao što se očekivalo, posada je imala privremeni prekid komunikacije od oko 40 minuta dok je bila iza Meseca, a kontakt sa Zemljom je obnovljen bez većih posledica.
[BBC]
Doživljaji i zapažanja posade
Astronauti su posmatrali delimično i totalno pomračenje Sunca tokom misije i uočili su više malih kratera na daljoj strani Meseca. Predložili su ime Carroll za jedan od kratera, u sećanje na suprugu komandira Wisemana. Posada je radila u uslovima bestežinskog stanja; izmereni nivoi zračenja bili su viši nego na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), ali su ostali u granicama koje NASA ocenjuje kao prihvatljive za ovu vrstu leta.
Šta sledi — naredne Artemis misije
Artemis II je ključna proba pred buduće misije: Artemis III (planirana za 2027) treba da uvežba sastajanje i dokovanje Orion kapsule sa lunarima landerima i da, ukoliko budu spremna, testira nova svemirska odela; Artemis IV (planirana za 2028) treba da omogući prvo sletanje i početak izgradnje trajnijeg prisustva ljudi na Mesecu, naročito u regionu južnog pola Meseca.
Komercijalni partneri i međunarodna saradnja
NASA je u konkurenciju za mesečne landere uključila komercijalne ponude, među kojima su SpaceX Starship i koncepti koje razvija Blue Origin. Odluke o tome koji će brodovi leteti na kojim misijama biće donete bliže terminima pojedinih letova. Evropski, japanski i drugi međunarodni partneri planiraju učešće u kasnijim Artemis misijama.
Širi kontekst
Poslednja posada koja je sletela na Mesec bila je Apollo 17 (decembar 1972). Artemis program ima za cilj povratak ljudi na Mesec i izgradnju održivog prisustva, uz dugoročni pogled ka misijama prema Marsu. Više zemalja — uključujući Kinu, Rusiju i Indiju — takođe proglašava ambicije za slanje ljudi na Mesec tokom naredne decenije.
Dodatno izveštavanje: Kevin Church i Emily Selvadurai.
Pomozite nam da budemo bolji.
