Artemis II se suočava sa ključnim izazovom: Orion će ući u atmosferu po neispitanoj, strmijoj putanji dok koristi prethodnu verziju toplotnog štita Avcoat, koji je delimično otkazao tokom Artemis I. Kapsula će pri ~25.000 mph biti izložena temperaturama preko 2.760 °C, a jedina zaštita je 3‑inčni Avcoat. NASA je promenila trajektoriju da skrati izloženost toplini, ali nova putanja nije testirana u letu i rizik za padobrane i dalje postoji.
Artemis II: Najopasniji Trenutak — Povratak Oriona Po Neispitanoj Putanji
A photo taken from the Orion capsule showing the Moon and, more than 250,000 miles away, the Earth - Reuters
Astronauti misije Artemis II suočavaju se s najkritičnijim delom leta — ponovnim ulaskom Orion kapsule u Zemljinu atmosferu po putanji koja do sada nije testirana u letu. Ako sve prođe po planu, kapsula će se spustiti u Tihi okean kod obale Kalifornije oko 17:07 EDT (22:07 BST) u petak.
Brzina, toplota i jedina linija odbrane
Orion dimenzija približno 15 ft x 9 ft ući će u atmosferu gotovo 25.000 mph (oko 7 milja u sekundi). Takva brzina stvara ogroman trenje i pritisak — vazduh oko kapsule može se zagrejati na više od 2.760 °C. Jedina zaštita posade tokom tog trenutka je 3-inčni (≈7,6 cm) toplotni štit Avcoat, napravljen od silika vlakana i epoksidne smole u fiberglasnoj saćastoj strukturi, dizajniran da se kontrolisano ablaciono raspada i odvodi toplotu.
Šta je pošlo po zlu na Artemis I?
Tokom neusputnog probnog leta Artemis I (2022), Avcoat je pokazao nepredviđeno ponašanje: delovi materijala su otpali na više od 100 mesta, a neki pričvršćivači su delimično oštećeni topljenjem. Istraga je pokazala da su se gasovi nakupljali u materijalu umesto da se pravilno provete, što je dovelo do pucanja i odvajanja nagorelih delova.
The safety of Christina Koch, Jeremy Hansen, Reid Wiseman and Victor Glover depends on their craft’s heat shield - AP
Nasa je redizajnirala Avcoat kako bi bio propustljiviji i sprečio akumulaciju gasova, ali ta unapređena verzija nije bila spremna da bude ugrađena na Orion za misiju Artemis II — pa posada leti sa prethodnom verzijom, koja je čak i manje propusna od one koja je delom otkazala na Artemis I.
Promena putanje: "skip entry" vs direktan ulaz
Za Artemis I je korišćen tzv. skip entry — kapsula je kratko potonula u gornji sloj atmosfere pa se vratila kratko u svemir, što je smanjilo opterećenje i omogućilo preciznije određivanje mesta sletanja. Za Artemis II, kako bi se smanjilo vreme provedeno u najtoplijem delu atmosfere, NASA je odlučila da odustane od preskakanja i primeni strmiju, bržu putanju — što znači da će Orion doživeti punu silu re‑entrija u jednom naletu.
Ta nova, strmija putanja nikada nije isprobana u letu sa ovom konfiguracijom kapsule; procene se oslanjaju na kompjuterske modele i telemetriju iz prethodnih testova. Inženjeri ističu da su tlačne i termalne kombinacije pri ulasku teško potpuno rekonstruisati u laboratorijskim uslovima.
The Orion crew witnessed a solar eclipse on Tuesday during their flyby of the Moon - AFP
Rizik za padobrane i kritični završni minut
Nakon prolaska kroz atmosferu, sistem izlaska mora uspešno otvoriti 11 padobrana i drogue u preciznom redosledu kako bi kapsulu usporio i stabilizovao na brzinu manju od 20 mph za sigurni splashdown. Postoji zabrinutost da bi otpali delovi Avcoata mogli da pogode vrh kapsule i oštete padobrane — a bez svih funkcionalnih padobrana, sigurno sletanje nije zagarantovano.
Od trenutka ponovnog ulaska do pada u more traje oko 16 minuta — intenzivnih trenutaka u kojima će se odlučiti ishod misije i bezbednost četvoro astronauta: Christina Koch, Jeremy Hansen, Reid Wiseman i Victor Glover.
Procena rizika i kritike
NASA tvrdi da su obimne analize i podaci sa Artemis I pokazali da trenutni štit može obezbediti bezbednost posade i da bi unutrašnje temperature ostale podnošljive čak i uz gubitak nekih delova materijala. Ipak, izveštaj Office of Inspector General (OIG) upozorio je na rizik da Avcoat ne pruži dovoljnu zaštitu u budućim misijama.
Pojedini stručnjaci za toplotne štitove izrazili su zabrinutost da li analiza rizika i modifikacije dovoljno umanjuju potencijalnu opasnost. NASA se oslanja na kombinaciju laboratorijskih testova, modelovanja i podataka iz prethodnih letova da donese odluke pre leta s posadom.
Završna reč
Artemis II predstavlja važan korak za američki povratak ljudi u dublji svemir. Iako su preduzete mere za smanjenje rizika, ključni momenti tokom narednog re‑entrija biće presudni. Posmatrači i inženjeri će pažljivo pratiti svaki korak — a za posadu i njihove porodice jedino prihvatljivo rešenje je bezbedan splashdown.
Pomozite nam da budemo bolji.
