Tokom istorijskog preleta Meseca, posada Artemis II prijavila je šest bljeskova svetlosti koje su protumačili kao udare meteoroida. Bljeskovi su bili milisekundni i opisani kao „beli do plavkastobeli“, a većina posmatranja dogodila se tokom pomračenja Sunca. Naučnici sada upoređuju zapažanja sa podacima lunarnog satelita kako bi potvrdili udare i procenili učestalost i veličinu projektila.
„Bod svetla“ na Mesecu: Posada Artemis II prijavila šest udaraca meteoroida tokom istorijskog preleta
NASA photograph showing the lunar eclipse witnessed by Artemis astronauts during their flight around the moon on April 6, 2026 (Handout)(Handout/NASA/AFP)
Tokom istorijskog preleta Meseca — prvog takvog putovanja sa ljudskom posadom posle više od 50 godina — astronauti misije NASA Artemis II prijavili su da su videli bljeskove svetlosti koje su pripisali udarima meteoroida u površinu Meseca.
Posmatranje iz blizine
Komandant misije Reid Wiseman opisao je prizore kao „definitivno bljeskove udara na Mesecu“, dok je Kanadski član posade Jeremy Hansen prijavio dodatne bljeskove tokom gotovo sedmosatnog perioda posmatranja. Kelsey Young, šefica lunarne nauke u misiji, pratila je let sa više od 250.000 milja (oko 400.000 km) udaljenosti i rekla da je bila „zapanjena“ tim nalazima.
Kako su bljeskovi izgledali
„To je tačkica svetla“, rekao je Jeremy Hansen. „Trajali su milisekundu — kao najbrže što zatvarač kamere može da radi,“ dodao je Reid Wiseman, navodeći da su bljeskovi bili „beli do plavkastobeli“.
Prema NASA-inom prebrojavanju, posada je prijavila ukupno šest udaraca meteoroida. Većina zapažanja dogodila se tokom pomračenja Sunca, kada je Mesec prolazio ispred Sunca — uslov koji je dodatno olakšao uočavanje kratkotrajnih svetlosnih bljeskova.
Šta slede naučnici
Terenski timovi sada pokušavaju da usklade prijave posade sa nezavisnim podacima sa satelita koji kruži oko Meseca kako bi potvrdili lokacije i vreme udara. Naučnici, uključujući Brucea Bettsa iz The Planetary Society i profesora emeritusa Petera Schultza, kažu da ovakva zapažanja pomažu da se bolje proceni učestalost udara i okvirna veličina projektila—nije reč o zrnu prašine, ali verovatno ni o metarskoj steni.
Zašto je to važno
Na Zemlji manji meteoroidi sagorevaju u atmosferi, ali Mesec nema takvo ublažavanje, pa i sitniji objekti mogu direktno udariti u površinu i proizvesti vidljive bljeskove. Zbog toga naučnici ističu da je potrebno detaljnije praćenje dnevnog protoka meteoroida pre nego što se uspostave trajne baze ili infrastruktura na Mesecu.
Zaključak: Posmatranja posade Artemis II predstavljaju signifikantan skup podataka iz prve ruke i podstaknuće dodatne analize podataka sa orbitalnih instrumenata kako bi se potvrdili udari i bolje razumeli rizici za buduće lunarne misije.
Pomozite nam da budemo bolji.
