NASA je potvrdila da je 5. avgusta Falcon 9 gornji stup težak ~4,4 tone udario u Mesec pri oko 8.690 km/h, ostavivši krater prečnika oko 18 m i plitkog profila. Lunar Reconnaissance Orbiter je snimio mesto udara 11. i 12. avgusta, dok su evropski i južnokorejski instrumenti nezavisno potvrdili udar i detektovali elemente u oblaku izbačenog materijala. Incident naglašava rastući problem svemirskog otpada i potrebu za strožim merama pri planiranju završetka misija.
NASA Otkrila 18‑Metarski Krater Na Mesecu Nakon Sudara Gornjeg Stupa Falcon 9 Pri Oko 8.690 km/h
Photo Credit: iStock
NASA je identifikovala novi krater na Mesecu koji je nastao kada je iskorišćeni gornji stup rakete Falcon 9 kompanije SpaceX udario u lunarnu površinu 5. avgusta. Slike koje je Lunar Reconnaissance Orbiter napravio 11. i 12. avgusta jasno pokazuju mesto udara i svetleće zrake izbačenog materijala.
Ključni detalji udara
Datum: 5. avgusta. Instrumenti: Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO) je snimio krater iz orbite, dok su Evropska južna opservatorija (Very Large Telescope) i južnokorejski lunarni orbiter nezavisno potvrdili događaj.
Brzina i masa: Gornji stup težak je ~4,4 tone (oko 4 metričke tone) i udario je površinu pri brzini približno 5.400 milja na sat (~8.690 km/h).
Krater: Prečnik oko 60 stopa (~18 m) i dubina manja od 10 stopa (~3 m). Na snimcima se jasno vide svetleće pruge (zračenja) koje su verovatno materijal iz dubljih slojeva Meseca izbačen pri udaru.
Ko je primetio fragment i kako je otkriven
Amaterski astronom Bill Gray prvi je uočio fragment u septembru 2025. godine, a potom su ga pratili profesionalni i amaterski posmatrači. NASA-in LRO beležio je mesto udara iz približno 60 milja (~97 km) iznad površine Meseca, dok je VLT detektovao natrijum i litijum u oblaku izbacivanja, što pomaže u analizi posledica udara.
Širi značaj
Ovaj slučaj izdvaja se zato što ga je prouzrokovao ljudski napravljen objekat koji nikada nije trebao da završi na Mesecu. Gornji stup je u januaru 2025. lansirao dva lunarna landera, a očekivalo se da će nakon toga ponovo ući u atmosferu Zemlje i izgoreti — što se nije dogodilo. Umesto toga, objekt je ostao na putanji koja je vodila do udara na Mesecu.
Propusti u planiranju završetka misije povećavaju rizik od svemirskog otpada i dugoročno otežavaju bezbedno korišćenje svemira.
Međunarodno praćenje — kombinacija NASA, evropskih i južnokorejskih instrumenata — daje naučnicima bolji uvid u ponašanje ljudskog otpada izvan Zemljine orbite. NASA‑in Center for Near Earth Object Studies (CNEOS) i U.S. Space Surveillance Network nadgledaju takve objekte, ali praćenje ostaje izazovno naročito za manje fragmente koje je teško pratiti pre udara.
Šta dalje?
Stručnjaci i predstavnici industrije pozivaju na strože protokole za odlaganje i završetak misija (deorbitiranje, kontrolisano odvođenje ili druge mere) kako bi se smanjila verovatnoća novih, izbegnutih sudara koji stvaraju dodatni svemirski otpad. Kako se privatne aktivnosti u svemiru povećavaju, odgovorno upravljanje ostacima postaje ključna obaveza, a ne sporedna briga.
Napomena: Svi navodi o datumima, masama i brzinama zasnovani su na objavljenim izveštajima i analizama dostupnim u vreme pisanja ovog teksta.
Pomozite nam da budemo bolji.
