Izraelski vazdušni udari pogodili su više delova Libana nekoliko sati nakon objave dvonedeljnog primirja između SAD i Irana, pri čemu je Libanska Civilna Zaštita prijavila 254 poginula i 1.165 ranjenih. Izrael tvrdi da je gađao preko 100 ciljeva povezanim s Hezbolahom, dok libanski zvaničnici i međunarodne organizacije osuđuju napade kao tešku povredu međunarodnog prava. Pozvane su hitne humanitarne mere, a regionalni tenzije i rizik od eskalacije ostaju visok.
Stotine Žrtava Posle „Brutalnih“ Izraelskih Napada Na Liban — Svetske Reakcije I Rizik Širenja Konflikta
First responders and residents gather at the site of an Israeli air strike in Beirut’s Tallet al-Khayyat neighbourhood [AFP]
Izraelske snage izvele su intenzivnu seriju vazdušnih udara širom Libana, usmrtivši stotine ljudi nekoliko sati nakon što je objavljeno dvonedeljno primirje između SAD i Irana. Libanska Civilna Zaštita je saopštila da je u napadima poginulo najmanje 254 osobe, dok je 1.165 ranjeno; pogođena su područja Bejruta, doline Bekaa, planine Liban, Sidona i više sela na jugu zemlje.
Šta se dogodilo
Izraelska vojska opisala je napad kao svoju najveću koordinisanu ofanzivu na Liban od početka nove operacije 2. marta, navodeći da su pogođeni „više od 100 komandnih centara i vojnih lokacija Hezbolaha“. S druge strane, libanski zvaničnici i zdravstveni sistem alarmiraju o ogromnim civilnim žrtvama i hitnoj humanitarnoj pomoći.
Humanitarna kriza
Predsednik sindikata libanskih lekara Elias Chlela uputio je apel da svi lekari, bez obzira na specijalnost, odmah priteknu u pomoć u bolnicama. Jedna od najvećih bejrutskih bolnica javila je da je potrebno donirati krv svih krvnih grupa. Humanitarne organizacije upozoravaju na pogoršanje situacije nakon više od pet nedelja sukoba.
Političke i vojne reakcije
Predsednik parlamenta Nabih Berri osudio je udare na gusto naseljene delove kao "pravo ratno zločinstvo" i pozvao libanske lidere na jedinstvo. Hezbolah je potvrdio pravo na odgovor ukoliko napadi budu nastavljeni, dok je izraelsko rukovodstvo ponovilo da primirje SAD–Iran ne obuhvata sukob u Libanu.
"Danasnji masakr... predstavlja ozbiljan test za međunarodnu zajednicu i otvoreni izazov svim međunarodnim zakonima" — Nabih Berri
Iranski Revolucionarni gard (IRGC) upozorio je da će odgovoriti ukoliko Izrael ne prekine napade, dok su američki zvaničnici tvrdili da je Liban "odvojen" od uslova primirja. Pakistan, koji je posredovao u dogovoru između SAD i Irana, navodno je smatrao da primirje uključuje i Liban, što je dovelo do međusobnih kontradiktornih izjava.
Međunarodne reakcije
Evropski lideri i organizacije oštro su osudili napade. Španski premijer Pedro Sanchez pozvao je da Liban bude uključen u primirje i zatražio mere protiv izraelskih vlasti, dok je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izrazio zabrinutost zbog mogućeg širenja konflikta. UN je "snažno osudila" udare, a visoki komesar za ljudska prava nazvao ih je "hororičnim". Međunarodni komitet Crvenog krsta upozorio je na razornu posledicu udara po civilno stanovništvo i pozvao na hitan prekid neprijateljstava.
Značaj i posledice
Napadi su dodatno zakomplikovali krhki diplomatski balans koji je nastao posle primirja između SAD i Irana. Postoji realan rizik od širenja sukoba u regionu ako odmazda i dalje eskalira. Humanitarne potrebe su velike: medicinska pomoć, krv, lekovi i siguran pristup pogođenim područjima.
Zaključak: Situacija u Libanu je izuzetno ozbiljna — zahteva hitnu međunarodnu pažnju, koordinisanu humanitarnu pomoć i diplomatske napore kako bi se sprečilo dalje pogoršanje i širenje sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
