Pakistan je u poslednjem trenutku posredovao kako bi obezbedio privremeni prekid vatre između Irana i koalicije koju čine SAD i saveznici, sprečivši kolaps pregovora nakon iranskog udara na saudijski petrohemijski kompleks. Ključni uslov za Teheran bila je obustava izraelskih napada, a Vašington je tražio predaju obogaćenog urana i prekid obogaćivanja. Pregovori, koje će voditi američka delegacija predvođena JD Vanceom, planirani su da počnu u subotu, dok su parametri razgovora i dalje predmet intenzivnih pregovora.
Iza prekida vatre: Kako je Pakistan u poslednjem trenutku posredovao između Irana, SAD i Izraela
Behind the ceasefire: Pakistan’s last-second push to Iran, US and Israel
ISLAMABAD/TEL AVIV – Posrednički napor Pakistana sprečio je kolaps tajnih pregovora koji su trebalo da zaustave ratne sukobe u regionu, saopštili su za Reuters izvori upoznati sa razgovorima. Tokom noći, pakistanske vlasti prenosile su poruke između Teherana i Vašingtona, a pregovori su gotovo propali nakon iranskog udara na saudijski petrohemijski kompleks.
Ključni momenti: Napetost je porasla kada je Iran izveo napad na petrohemijski objekat u Jubailu, što je izazvalo gnev Rijada i pretilo da potopi višenedeljnu diplomatsku ofanzivu. U poslednjim satima pre isteka roka koji je postavio američki predsednik Donald Trump, Pakistan je intenzivirao kontakt sa svim stranama – uključujući Trumpa, potpredsednika JD Vancea, američkog izaslanika Stevea Witkoffa, iranskog ministra spoljnih poslova Abbasa Araqchija i komandanta Revolucionarnih gardi Ahmada Vahidija.
Jedan izvor opisao je poslednje sate kao "intenzivne, zadihaničke": pregovori su bili «skoro mrtvi» pre nego što je Iran pristao na privremeni prekid vatre bez preduslova i na učešće u pregovorima. Pakistan je, kako su rekli izvori, istovremeno prenio Teheranu jasnu osudu zbog napada na Saudijsku Arabiju i tražio od Vašingtona garancije da će obuzdati izraelske udare na iranske ciljeve.
Prema izvorima, tek nakon američkog uveravanja da će Izrael uzdržati dalje napade, Pakistan je uspeo da nagovori Teheran da prihvati primirje. Izraelski zvaničnici su, prema izvorima, prvobitno bili protiv postizanja trgovine sa Iranom jer su verovali da bi dalja vojna akcija bolje oslabljavala iransko rukovodstvo; ipak su se navodno saglasili da podrže konačnu odluku administracije SAD.
Šta je na stolu za pregovore? U centrima diplomatskih razmena nalazila su se pitanja o obimu prekida vatre i parametrima razgovora. Vašington, prema izvorima, insistira na zahtevima da Iran preda zalihe obogaćenog urana, prekine obogaćivanje i smanji pretnju od balističkog raketnog programa. Iranski zahtevi obuhvatali su, između ostalog, priznanje suvereniteta nad Hormuškim moreuzom, pravo na civilnu nuklearnu energiju i mogućnost sklapanja bilateralnih odbrambenih sporazuma sa regionalnim partnerima.
Američka delegacija trebalo bi da bude predvođena JD Vanceom, uz Stevea Witkoffa i Jareda Kushnera, dok će iransku delegaciju navodno činiti Abbas Araqchi i predsednik parlamenta Mohammad Baqer Qalibaf. Pregovori su planirani da počnu u subotu, navela je Bela kuća, a portparolka je izjavila da je Iran naznačio spremnost da preda zalihe obogaćenog urana.
Pakistanski premijer Shehbaz Sharif i vrh vojske bili su aktivni tokom cele noći. Minutima pre Trampove objave o dogovoru, on je bio u telefonskom kontaktu sa komandantom pakistanske vojske, feldmaršalom Asimom Munirom, rekli su izvori.
"Radili smo tokom cele noći", rekao je Šarif na sednici kabineta i ocenio da bi iskustvo moglo poslužiti kao važna lekcija o istrajnosti i diplomatskom angažmanu u krizama.
(Izveštavali: Asif Shahzad i Saad Sayeed u Islamabadu, Ariba Shahid u Karačiju, Alexander Cornwell u Tel Avivu i drugi. Pisao: Saad Sayeed; uredili: Ros Russell i Chizu Nomiyama.)
Pomozite nam da budemo bolji.
