Ujedinjene nacije saopštile su da je više od 1.010 humanitarnih radnika ubijeno od 2023. do 2025. — gotovo trostruko više nego u periodu 2020–2022. Tom Fletcher opisuje situaciju kao "kolaps zaštite" i navodi da je preko 560 poginulih u Gazi i na Zapadnoj Obali. UN pozivaju države članice da sprovedu rezoluciju iz maja 2024. i osiguraju odgovornost za napade na humanitarce.
UN: Više Od 1.010 Humanitaraca Ubijeno U Tri Godine — „Kolaps Zaštite“ Poziva Na Hitnu Akciju
FILE - The United Nations logo is seen inside the 79th session of the United Nations General Assembly, Tuesday, Sept. 24, 2024. (AP Photo/Pamela Smith, File)(ASSOCIATED PRESS)
Više od 1.010 humanitarnih radnika ubijeno je širom sveta u periodu od 2023. do 2025. godine — gotovo trostruko više nego u prethodna triodišnjica (2020–2022), saopštile su Ujedinjene nacije.
„Ovo nije slučajno eskaliranje — to je kolaps zaštite“, poručio je Tom Fletcher, podsekretar UN-a za humanitarna pitanja, obraćajući se Savetu bezbednosti.
Gde su najteže stradali
- Gaza i Zapadna Obala: više od 560 poginulih
- Sudan: 130 poginulih
- Južni Sudan: 60 poginulih
- Ukrajina: 25 poginulih
- Kongo: 25 poginulih
Za poređenje, u periodu od 2020. do 2022. zabeleženo je 377 poginulih humanitaraca. Fletcher je naveo da je porast broja žrtava naročito povezan s ratom između Izraela i Hamasa koji je počeo u oktobru 2023. Iako je primirje stupilo na snagu u oktobru 2025., pucnjava i vazdušni udari i dalje se javljaju.
Prema njegovim podacima, samo prošle godine zabeleženo je najmanje 326 ubijenih humanitaraca u 21 zemlji, dok je 2024. bila rekordna godina sa 383 poginula radnika koji su delili hranu, vodu, sklonište i lekove.
Smoke and flames rise following an Israeli military strike on a target next to a tent camp in Deir al-Balah, central Gaza Strip, Wednesday, March, 25, 2026.(AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
„Uginuli su u jasno obeleženim konvojima i na misijama koordinisanim direktno sa vlastima“, rekao je Fletcher, ističući da su napadi često usmereni protiv jasno identifikovanog osoblja.
Prepreke, pritvorenja i zabrane
Fletcher je upozorio da humanitarno osoblje nije samo izloženo smrtonosnim napadima već i ograničavanjima, kažnjavanju i delegitimisanju. Navedeni primeri uključuju:
- Jemen: oko 73 zaposlena u UN i desetine radnika nevladinih organizacija proizvoljno pritvoreni od strane Huti pobunjenika;
- Afganistan: zabrana ženama iz humanitarnih organizacija da obavljaju svoj posao;
- Gaza: restrikcije koje nameće Izrael za rad UN-a i drugih međunarodnih organizacija;
- Ukrajina: napadi dronovima koji teraju humanitarce da se povlače sa prve linije.
Fletcher je postavio niz teških pitanja članicama UN-a: da li je međunarodno humanitarno pravo postalo "nepovoljno", da li su humanitarci smatrani kolateralnom štetom ili legitimnim ciljevima, i ako su ove smrti mogle biti sprečene — zašto nisu?
Savetu bezbednosti skrenuta je pažnja na rezoluciju usvojenu u maju 2024. koja „oštro osuđuje“ napade na humanitarce i zahteva da sve strane poštuju i štite osoblje u skladu sa međunarodnim pravom. Fletcher je pozvao svih 193 članice UN-a da sprovedu zahteve te rezolucije i obezbede odgovornost za zločine nad humanitarnim radnicima.
Zaključak: Porast broja ubijenih humanitaraca i pritisci na njihovo delovanje predstavljaju ozbiljan izazov za međunarodnu zaštitu civila i dostavu pomoći. UN pozivaju na hitnu reakciju i odgovornost odgovornih.
Pomozite nam da budemo bolji.
