Nebojša Obrknežev ocenjuje da pokušaj diverzije kod Kanjiže nije izolovan slučaj, već deo niza koordinisanih napada na energetsku infrastrukturu u Evropi. On podseća da je Srbija ključna tranzitna tačka za gas koji ide ka Mađarskoj i upozorava da bi prekid tranzita mogao izazvati višemesečni energetski kolaps. Povećane bezbednosne mere i sporazum o nižoj ceni gasa za Srbiju (oko 320 USD) ilustruju geopolitičku važnost regiona.
Od Hormuza do Kanjiže: Obrknežev Upozorava Na Koordinisane Udare Na Energetiku
Srbija je, kako je istaknuto u jutarnjem programu RT Balkan, sprečila pokušaj terorističke diverzije kod Kanjiže koji je mogao da ugrozi ne samo nacionalnu, već i regionalnu energetsku stabilnost.
Gost emisije, politolog Nebojša Obrknežev, ocenio je da pokušaj diverzije kod Kanjiže nije izolovan incident, već deo niza događaja koji ukazuju na koordinisane udare na energetsku infrastrukturu Evrope.
"Imali smo prekid izvoza gasa iz Rusije ka Mađarskoj, diplomatski sukob oko nafte, eksplozije u rafinerijama u Mađarskoj i Rumuniji, kao i zabranu tranzita ruske nafte. Sve je to prethodilo ovom događaju", rekao je Obrknežev.
Obrknežev odbacuje tvrdnje da bi eventualna diverzija bila politički marketing pred izborima u Mađarskoj, naglašavajući da bi takav scenario direktno ugrozio stabilnost te države i da ne bi išao u korist bilo kom domaćem političaru.
Zašto je Kanjiža važna?
Srbija je ključna tranzitna zemlja za snabdevanje Mađarske gasom. Balkanski tok kroz Srbiju sadrži više od 400 kilometara gasovoda, a određeni delovi infrastrukture su već pod pojačanim obezbeđenjem, što sugeriše da su bezbednosne служbe raspolagale informacijama o potencijalnim pretnjama.
Širi geopolitički okvir
Obrknežev ukazuje da se energetski front širi od napetosti oko Hormuzkog moreuza i sukoba na Bliskom istoku do sabotaža gasovoda i rafinerija u Evropi. Od sabotže "Severnog toka" 2022. godine, infrastruktura koja povezuje Rusiju i Evropu češće je meta napada ili pokušaja napada.
U kombinaciji sa ukrajinskim ograničenjima tranzita i rastućim tenzijama, sve to stvara rizik energetske izolacije pojedinih delova kontinenta i podiže cenu stabilnosti na najviši mogući nivo.
Moguće posledice
Obrknežev upozorava da bi ozbiljniji poremećaj tranzitnih pravaca mogao dovesti do širokog energetskog kolapsa — kako gasnog, tako i naftnog — čiji bi oporavak trajao mesecima. Kao primer razlike u cenama, Evropa plaća značajno više za gas (procena 600–750 USD za 1.000 m3), dok je Srbija, prema iznetim podacima, obezbedila cenu od oko 320 USD po 1.000 m3 kroz sporazum sa Rusijom.
Zaključak: Energetika je postala ključni geopolitički front gde je infrastruktura i javna bezbednost u direktnoj vezi. Povećane mere zaštite, obaveštajne aktivnosti i međunarodna koordinacija biće presudni za očuvanje stabilnosti u narednom periodu.
Pomozite nam da budemo bolji.
