Artemis II je uspešno završio kružni prolaz oko Meseca, ali Kina ubrzano razvija sopstvene sposobnosti: testirala je Long March 10 i abort-sistem sa Mengzhou, kao i kontrolisano propulsivno spuštanje stupnja rakete. Kineski plan uključuje i Lanyue lunarni sletni brod i cilj ljudskog sletanja pre 2030. godine, uz model koji se oslanja na centralizovanu državnu kontrolu. Stručnjaci upozoravaju da će, bez obzira na „trku“, sigurnost i interoperabilnost zahtevati saradnju između velikih svemirskih sila.
Kako Kina Još Može Pobediti U Novoj Lunarnoj Trci — Hoće Li Prvi Sleteti Kineski Astronauti?
A single-stage version of China’s in-development moon rocket, the Long March 10, soars through the sky during a flight test from the Wenchang Space Launch Site on February 11, 2026. The rocket also carried an uncrewed Mengzhou capsule, a spacecraft that alongside China’s Lanyue moon lander is planned to take the nation’s astronauts to the lunar surface by 2030.(CFOTO/Future Publishing/Getty Images)
Dok je misija Artemis II spektakularno prošla pored Meseca i posada se približava iskapanju kod San Dijega, plan NASA da vrati ljude na lunarni površinu nakon više od pola veka izgleda snažno. Ipak, Kina je napravila brze, često tihe, ali suštinske korake koji joj daju stvarnu šansu da igra ključnu ulogu u 21. veku ljudskih misija na Mesec.
Ključni testovi i šta su pokazali
11. februara, sa lansirne rampe u Wenchangu na ostrvu Hainan, poletela je jednoetapna varijanta rakete Long March 10 sa svemirskim brodom Mengzhou. Tokom uspona je aktiviran sistem za hitno odvajanje kako bi se simulirao abort u letu; Mengzhou je potom bezbedno vraćen u Južno kinesko more pomoću padobrana. Delovanje abort-sistema i povraćaj plovila ocenjeni su kao uspešni.
Istovremeno je ostatak rakete nastavio let, simulirajući orbitalni profil, pa je izveden i kontrolisani propulsivni povratak i spuštanje stupnja rakete u okean — manevar koji aktuelni američki Space Launch System (SLS) ne može da izvede. Ti testovi ukazuju da Kina ubrzano razvija ključne sposobnosti za sigurne ljudske lansiranja i povrate.
Šta sledi i kako je organizovana kineska strategija
Ovi poduhvati otvaraju put za puni orbitalni let Long March 10 i Mengzhou planiran kasnije ove godine, verovatno bez posade. Postoje indikacije (kandidatski bedževi i najave) da će Mengzhou imati dve verzije: varijantu za nisku Zemljinu orbitu koja može da primi šest–sedam astronauta i varijantu od tri člana prilagođenu susretima u niskoj lunarnoj orbiti. Za letenja u LEO mogao bi se koristiti suženiji Long March 10A, dok će puna konfiguracija rakete koristiti „zajedničke boostere“ spojene zajedno.
Za sletanje na Mesec Kina razvija lunarni sletni brod Lanyue, koji je već demonstrirao propulsivno sletanje i ponovni polet u simuliranim uslovima mesečeve gravitacije. Plan leta koji se razmatra predviđa dve Long March 10 rakete: jedna nosi posadni Mengzhou, druga nosi Lanyue; elementi se sastaju u niskoj lunarnoj orbiti i dvojica astronauta prebacuju se u Lanyue za spuštanje na površinu.
Komparativna prednost i izazovi
Za razliku od NASA-inog Artemis programa, koji se oslanja na široku mrežu komercijalnih i međunarodnih partnera (i cilja sletanje oko 2028. u okviru Artemis IV), kineski pristup je centralizovan i vodi ga državni sistem kroz China Aerospace Science and Technology Corporation. Stručnjaci ističu prednosti i mane takvog modela.
„Ako Kinezi zadrže jedinstven i koncentrisan napor, oni će zadržati prednost, jer SAD rasipaju resurse i prave velike programske promene vrlo kasno,“ kaže Bleddyn Bowen, ko-direktor Centra za svemirska istraživanja na Univerzitetu Durham.
Victoria Samson iz Secure World Foundation napominje da je međunarodni narativ neravnomeran: „SAD često koriste kineske namere kao razlog za vraćanje na Mesec, dok samog protunapravnog retorika iz Kine u javnosti manje vidim.“
Šta to znači za budućnost lunarne istraživanja
Bilo da govorimo o „trci“ ili o paralelnom napretku, praktična realnost je da će, kako navode stručnjaci, koordinacija oko bezbednosti, podrške i interoperabilnosti biti neophodna—pogotovo ako obje strane planiraju trajno ljudsko prisustvo na Mesecu. U scenariju sa više aktera, spasavanje posada, razmena podataka i standardi za hitne slučajeve zahtevaju ranije dogovore i tehničku kompatibilnost.
Ukratko: iako Artemis II potvrđuje američke kapacitete, kineski napredak u raketnoj tehnologiji, abort-sistemima, landeru i lansirnoj infrastrukturi čini realnom mogućnost da Kina ostvari ključne „prve“ u ovoj deceniji—uključujući i potencijalnu stalnu posadu na Mesecu.
Pomozite nam da budemo bolji.
