Anonimna iranska žena u eseju za The Australian opisuje Teheran tokom dvojenedeljneg primirja: noćne eksplozije, prekide interneta i masovne kontrolne punktove koji pretvaraju civile u "žive štitove". Početno slavlje zbog napada zamenjeno je strahom da bi primirje moglo ojačati režim, a ne odgovoriti na zahteve demonstranata. Pregovori između Irana i SAD planirani su u Pakistanu, dok autorka ostaje anonimna iz bezbednosnih razloga.
Iz Teherana Posle Napada: Anonimna Iranka Opiše Strah, Kontrolne Tačke i "Žive Štitove"
Iranians gather after a ceasefire announcement at Enqelab Square, Wednesday, in Tehran. The U.S. and Iran agreed to a two-week ceasefire Tuesday, barely an hour before President Donald Trump's deadline to obliterate the rival country was set to expire. Tehran temporarily reopened the vital Strait of Hormuz.(Getty Images)
Anominna iranska žena, pod imenom koje je autorka odlučila da zadrži zbog bezbednosti, opisuje u eseju za The Australian svakodnevicu u Teheranu u vremenu dvojenedeljneg primirja koje je najavio Donald Trump. Njeno svedočenje osvetljava noćne eksplozije, masovne kontrolne punktove i prekide komunikacija kojima su pogođeni civili.
„U praksi su obični ljudi pretvoreni u žive štitove unutar golemo militarizovanog pejzaža,“ piše autorka. Dodaje da atmosfera među građanima dominira osećaj besa, paranoje i iscrpljenosti.
A woman sits on rubble across from a building damaged during airstrikes March 12 in Tehran, Iran.
„Do sada niko od naših bliskih nije pretrpeo fizičku štetu, ali nijedna noć nije mirna,“
Autorka podseća da su javne egzekucije i represivni postupci režima u januaru, prema njenom svedočenju, izazvali širok gnev u društvu. U početnim danima napada koje su pokrenule Sjedinjene Države i Izrael (operacija nazvana Operation Epic Fury, 28. februar), mnogi su na ulicama pozdravili vesti i čak slavili, pošto je objavljeno da je navodno pogođena rezidencija vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hameneija.
Ipak, slava je ubrzo bila zasenjena svakodnevnim posledicama sukoba: česti prekidi interneta koji prekidaju veze sa svetom, pojačana prisutnost oružanih snaga i kontrolni punktovi ispod mostova i duž glavnih saobraćajnica. Autorka navodi da mladi ljudi bivaju zaustavljani i da im se telefoni pretražuju pod izgovorom rutinskih provera.
Rescue workers search through the rubble of a collapsed building after an airstrike March 27 in Tehran, Iran.
Prekid komunikacija dodatno pojačava osećaj nesigurnosti i neizvesnosti. Autorka ističe strah da primirje, ukoliko ne rešava dugogodišnje zahteve demonstranata, može samo ojačati autoritarne strukture režima i biti percipirano kao napuštanje naroda, umesto stvarnog puta ka miru.
Ona apeluje na oblik primirja koji ne znači „napuštanje“, već pruža stvarnu šansu za promene i oslobađanje društvenih zahteva koji su doveli hiljade ljudi na ulice. Prema izveštaju, pregovori između Irana i SAD predviđeni su da počnu u petak u Pakistanu.
Autorka završava porukom nade: „Čekamo i nastavljamo, na sve moguće načine, da insistiramo da će svetlost na kraju pobediti ovu tamu.“ Lista The Australian navodi da autorka ostaje anonimna zbog straha od odmazde.
Pomozite nam da budemo bolji.
