Naučnik je analizirao milione snimaka sa mreža kamera u Kanadi, Japanu, Kaliforniji i Evropi i u martu 2026. identifikovao klaster od 282 meteora. Ti meteori potiču od asteroida čija orbita se spušta gotovo pet puta bliže Suncu nego Zemlja, a fragmenti su umereno krhki — čvršći od kometarnog materijala — što ukazuje na termalno raspadanje površine. Otkriće pomaže u otkrivanju skrivenih bliskih asteroida i ima važnu primenu za planetarnu odbranu; misija NEO Surveyor (2027) može pomoći u identifikaciji roditeljskog tela.
Otkriven Novi Meteorski Potok: 282 Meteora Potiču Od Asteroida 'Pečenog' Blizu Sunca
This composite image shows the Geminid meteors, captured in 2020 using Global Meteor Network software. Aleksandar Merlak
Svake noći, širom Zemlje, hiljade automatizovanih kamera prate nebo i beleže prolazne sjajeve meteora. Ja sam jedan od naučnika koji analiziraju te snimke kako bi bolje razumeli poreklo prašine i krhotina u Sunčevom sistemu.
Kako smo otkrili potok
U radu objavljenom u martu 2026. u Astrophysical Journal pregledao sam milione posmatranja sa mreža kamera širokog polja u Kanadi, Japanu, Kaliforniji i Evropi. Među podacima pojavio se jasno izdvojen klaster od 282 meteora — nedavno formiran potok koji upućuje na aktivnost roditeljskog tela.
Šta je meteor i odakle dolaze
Kada zrnce svemirskog kamena uđe u atmosferu, zagreva se gotovo trenutačno, površina mu ispari i formira sjajni, električno nabijeni trag koji nazivamo meteorom. Veći i svetliji primerci nazivaju se bolidi ili vatrene kugle. Većina sitnih čestica potiče od kometa, ali i asteroidi ponekad oslobađaju prašinu i krhotine.
Aktivnost asteroida
Astronomi telo nazivaju "aktivnim" kada ono izbacuje prašinu, gas ili fragmente. Kod kometa je glavni mehanizam sublimacija leda, dok kod asteroida aktivnost mogu izazvati toplotni stres, mali udari, ubrzanje rotacije koje razbija telo ili plimne sile pri bliskim prolazima pored Sunca ili planeta. Misija OSIRIS-REx je, na primer, zabeležila takvu aktivnost na asteroidu Bennu.
Novi potok i njegovo poreklo
Otkriveni meteorski potok ima ekstremnu orbitu koja se spušta gotovo pet puta bliže Suncu nego što je Zemljina udaljenost od Sunca. Analiza rasipanja meteora pri ulasku u atmosferu pokazuje da su čestice umereno krhke, čvršće nego tipični kometarni materijal. To ukazuje na termalno raspadanje: intenzivna Sunčeva toplota puca površinski sloj asteroida, oslobađa zarobljene gasove i dovodi do njegovog raspadanja.
Zašto je ovo važno
Posmatranja meteora služe kao osetljiv detektor aktivnosti tela koja su često nevidljiva teleskopima. Pronalazak takvih potoka pomaže u razumevanju fizičke evolucije asteroida i kometa, mapiranju skrivenih populacija bliskih asteroida i doprinosi planetarnoj odbrani.
Šta sledeće
Roditeljsko telo ovog potoka za sada je neuhvatljivo u optičkim snimcima. Međutim, svemirska misija NASA-inog NEO Surveyor-a, planirana za lansiranje 2027. godine, konstruisana je upravo za otkrivanje tamnih, Sunčevo-prilazećih asteroida i predstavlja najbolje šanse da se pronađe izvor ove meteorske prašine.
Autor teksta: Patrick M. Shober (rad je objavljen u Astrophysical Journal; finansiranje: NASA Postdoctoral Program).
Pomozite nam da budemo bolji.
