Pakistan posreduje u pregovorima SAD i Irana u Islamabadu s ciljem da obezbedi nastavak dijaloga, a ne trenutni sveobuhvatni sporazum. Pregovori se održavaju posle dvonedeljnog primirja i biće vođeni u formatu "proximity talks" — delegacije u odvojenim sobama. Najveći izazovi su status Libana, iranski nuklearni program, ukidanje sankcija i kontrola Hormuškog tjesnaca.
Pakistan Teži Skromnom Cilju Na Samitu SAD–Iran: Dogovor O Nastavku Pregovora
Rescuers stand at the site of an Israeli strike carried out on Wednesday, in El-Mazraa in Beirut, Lebanon, on April 9, 2026 [Raghed Waked/Reuters]
Islamabad — Sa izraženim razlikama u stavovima Vašingtona i Teherana, Pakistan postavlja realan, mada skroman cilj za pregovore koje organizuje u Islamabadu: obezbediti dogovor kojim će obe strane potvrditi nastavak dijaloga.
Šta je cilj sastanka
Cilj razgovora nije momentalno rešavanje svih sporenja, već stvaranje mehanizma za dalje pregovore i očuvanje prekida vatre dogovorenog na dve nedelje. Američku delegaciju predvodi potpredsednik JD Vance, uz glavnog pregovarača Stevea Witkoffa i Jareda Kushnera, dok se za iransku stranu očekuje uloga Abasa Araghchija i predsednika parlamenta Mohammada Baghera Ghalibafa, iako Teheran formalno nije potvrdio sastav delegacije.
Format pregovora
Delegacije će boraviti u hotelu Serena, ali pregovori će se voditi kao proximity talks (indirektni pregovori): delegacije u odvojenim salama, a pakistanski pregovarači će prenositi poruke između njih. Ovakav format ima istoriju u diplomatskoj praksi i Pakistan ističe svoje ranije učešće u sličnim procesima, uključujući pregovore u Ženevi 1988. godine.
Međunarodna podrška i diplomatski zamah
Primirje objavljeno 7. aprila dobilo je brze reakcije međunarodne zajednice — generalni sekretar UN Antonio Guterres i brojni svetski lideri pozdravili su prestanak neprijateljstava, a Pakistan je ostvario više od 25 diplomatskih kontakata u kratkom roku. Analitičari ističu da takva podrška jača poziciju Pakistana kao neutralnog posrednika.
Glavni rizici i nerešena pitanja
Najveća neposredna pretnja pregovorima dolazi spolja: nastavak izraelskih udara na Liban smatra se direktnim izazovom primirju i mogao bi da obesmisli pregovore. Pitanje da li Liban potpada pod primirje sporno je između Pakistana i SAD — Islamabad tvrdi da primirje obuhvata širi region, uključujući Liban, dok Vašington to osporava.
Pored Libana, ključne tačke neslaganja su:
- Proverljive restrikcije iranskog nuklearnog programa (ograničenja obogaćivanja i inspekcije);
- Ukidanje sankcija, međunarodno priznanje iranskog prava na obogaćivanje i potencijalne kompenzacije za ratnu štetu koje traži Teheran;
- Kontrola i bezbednost Hormuškog tjesnaca, kroz koji prolazi značajan deo globalnog energetskog prometa.
Šta se može očekivati
Stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će prvi krug pregovora doneti konačan sporazum. Merilo uspeha u Islamabadskom formatu biće, kako su istakli i zvaničnici i analitičari, dogovor da se dijalog nastavi i eventualno produži primirje kako bi se omogućili dublji razgovori o ključnim pitanjima.
„Pakistan je uspeo da ih dovede za sto. Sada je na stranama da odluče da li su spremne da prave žrtve neophodne za postizanje konačnog rešenja,“ rekao je Zamir Akram, bivši pakistanski ambasador pri UN.
U okruženju gde su napetosti i međunarodni interesi visoki, Islamabad se nada da će promena tona i diplomatska podrška stvoriti prostor za dalje pregovore — ali konačan uspeh zavisi od spremnosti Vašingtona, Teherana i regionalnih aktera da kompromituju neke od svojih najvažnijih zahteva.
Pomozite nam da budemo bolji.
