Izveštaj NVO navodi da je Iran 2025. izvršio najmanje 1.639 pogubljenja, što je porast od 68% u odnosu na 2024. i u proseku više od četiri egzekucije dnevno. Među žrtvama je 48 žena, a skoro polovina osuđenih bila je za dela vezana za drogu. NVO upozoravaju da stotine pritvorenih demonstranata iz januara 2026. i dalje rizikuju smrtnu kaznu.
Izveštaj: Iran Izvršio Najmanje 1.639 Pogubljenja U 2025. — Najviše Od 1989.
A demonstrator in Paris wears a sticker over her mouth with the words "no execution" prior to a silent march denouncing the Iranian government's deadly crackdown on anti-government protesters in the Islamic Republic (Sébastien DUPUY)(Sébastien DUPUY/AFP/AFP)
Iranske vlasti su tokom 2025. godine izvršile najmanje 1.639 pogubljenja, navode u zajedničkom godišnjem izveštaju Norway-based Iran Human Rights (IHR) i Paris-based Together Against the Death Penalty (ECPM). To je porast od oko 68% u odnosu na 975 izvršenja zabeleženih 2024. godine.
Prema organizacijama, prijavljena cifra predstavlja „apsolutni minimum“, jer IHR zahteva najmanje dva nezavisna izvora da potvrdi svako pogubljenje, a većina slučajeva nije objavljena u državnim medijima u Iranu. Podaci ukazuju na prosečno više od četiri egzekucije dnevno u 2025. godini.
Glavni nalazi iz izveštaja
Među izvršenima bilo je najmanje 48 žena — najviše u više od dve decenije i porast od oko 55% u odnosu na 2024. Sve poznate egzekucije u poslednjim godinama vršene su obešenjem; gotovo sve su izvedene unutar zatvora, dok su javna obešenja porasla na 11 u 2025. godini.
Izveštaj navodi da je skoro polovina pogubljenih osuđena za krivična dela vezana za drogu. Posebno su pogođene etničke i verske manjine: kurdska zajednica na zapadu i balučka zajednica na jugoistoku, koje su uglavnom sunitske, navodno su nesrazmerno zastupljene među osuđenima.
Organizacije takođe ističu vezu između prošlogodišnjeg talasa pogubljenja i unutrašnje represije: vlasti su — kako navodi izveštaj — koristile smrtne kazne i javne egzekucije da stvore strah i obeshrabre proteste.
„Kroz stvaranje straha prosekom od četiri do pet izvršenja dnevno u 2025. godini, vlasti su pokušale da spreče nove proteste i produže svoj urušavajući režim“, rekao je Mahmood Amiry-Moghaddam, direktor IHR.
Egzekucije u kontekstu protesta i rata
Izveštaj beleži da je, čak i nakon početka rata protiv Izraela i SAD 28. februara, Iran izvršio najmanje sedam obešenja u vezi sa januarskim protestima: šestoro osuđenih za članstvo u zabranjenoj opozicionoj grupi Narodni mudžahedini Irana (MEK) i jednu osobu sa dvojim iransko-švedskim državljanstvom optuženu za špijunažu za Izrael.
NVO upozoravaju da stotine pritvorenih demonstranata iz januara 2026. i dalje rizikuju da dobiju smrtne kazne, jer su mnogi optuženi za krivična dela koja podležu najtežim sankcijama.
Međunarodni kontekst
Grupe za ljudska prava, uključujući Amnesty International, navode da Iran po glavi stanovnika sprovodi među najvećim brojem pogubljenja u svetu, a jedina zemlja za koju postoje veći zabeleženi brojevi je Kina, za koju ne postoje pouzdani javni statistički podaci.
Izveštaj ECPM napominje i da je smrtna kazna u Iranu često korišćena kao političko sredstvo, pri čemu su marginalizovane grupe, etničke manjine i ljudi osuđeni za krivična dela povezana s drogom posebno ugroženi.
Zaključak: NVO ocenjuju da je stvarni broj pogubljenja verovatno veći od prijavljenog i upozoravaju da postoji rizik daljeg širenja primene smrtne kazne kao instrumenta represije ukoliko se politička kriza u Iranu nastavi.
Pomozite nam da budemo bolji.
