Istraživači Diego Castillo i Fernando Méndez modelovali su podeljeni svemir u koji su uveli Generalizovani Princip Neodređenosti (GUP). Njihovi rezultati pokazuju da, za pozitivne vrednosti parametara deformacije, interakcija između regija može izazvati super‑ubrzanu ekspanziju koja završava u scenariju Velikog Ripa. Negativne vrednosti parametara vode ka odvojenim regijama koje se kontrahuju ili „zamrzavaju“. Autori naglašavaju da su trenutni rezultati dobijeni za vakuum i da dodavanje materije u model može promeniti ishod.
Svemir Bi Se Moguće Pocepati — Novi Teorijski Model Sa GUP-om Ukazuje Na Scenarij Velikog Ripa
The Universe Will Eventually Tear Itself ApartMARK GARLICK/SCIENCE PHOTO LIBRARY - Getty Images
Možda nam se svemir sa naše planete čini kao jedna ogromna i kohezivna celina, ali novo teorijsko istraživanje ukazuje da bi u određenim okolnostima on mogao biti doslovno rastrgnut. Istraživači Diego Castillo i Fernando Méndez sa Univerziteta u Santjagu (Čile) napravili su kosmološki model u kojem je svemir podeljen na dve regije i u koji su uključili efekte kvantne gravitacije preko Generalizovanog Principa Neodređenosti (GUP).
GUP predstavlja proširenje Heisenbergovog principa neodređenosti koje uvodi minimalnu merljivu dužinu—ideju da ispod određene skale prostor‑vreme gubi uobičajeni smisao merenja. Autori su želeli da provere kako takvo kvantno ograničenje utiče na evoluciju svemira kada je on modelovan kao sastavljen iz dva međusobno delujuća „flastera“.
U modelu koji su analizirali, interakcija između regija pod GUP deformacijom može dovesti do super‑ubrzane ekspanzije koja kulminira u scenariju poznatom kao Veliki Rip — postupno raspadanje struktura, od galaksija do atoma, usled sve jačeg učinka tamne energije.
"GUP deformacija prirodno inducira komunikaciju između dve kosmološke flastere... Deformacija postaje dinamički relevantna u kasnim vremenima, dovodeći do super‑ubrzane evolucije koja kulminira u ponašanju tipa Velikog ripa." — Castillo i Méndez, Universe.
Ključni uslov za pojavu Velikog Ripa u njihovom modelu su pozitivne vrednosti parametara deformacije. Što su te vrednosti veće, to bi se raspad dogodio ranije; negativne vrednosti, nasuprot tome, vode ka scenariju u kojem se dve regije odvoje — jedna može da se kontrahuje, dok druga «zamrzne» bez daljeg širenja.
Autori naglašavaju da su njihove proračune radili za vakuum — model bez obične materije. Prisustvo materije (koja gravitaciono privlači) može znatno promeniti dinamiku: masa može usporiti ili, u određenim okolnostima, ubrzati proces raspadanja prostor‑vremena. Zbog toga su autori najavili da će u narednim studijama ubaciti i materiju u model i ponovo ispitati ishode.
Važno je istaći da je reč o teorijskom, matematičkom modelu: iako pokazuje kako bi GUP i podeljeni svemir mogli omogućiti Veliki Rip pod određenim parametrima, to ne znači da je takav ishod verovatno u stvarnosti. Modeli poput ovog pomažu sagledavanju mogućih scenarija i granica fizike, ali konačan sud zahteva dodatne dokaze i šira testiranja.
Šta odvaja ovu studiju od ranijih radova? Autori su kombinovali ideju podeljenog kosmosa sa efektima Generalizovanog Principa Neodređenosti, što dovodi do međuregionalne komunikacije i novog tipa dinamike ekspanzije koja nije očigledna u standardnim modelima kosmologije. Rad je objavljen u časopisu Universe.
Napomena: Članci ovog tipa često koriste pojednostavljenja kako bi osvetlili određene efekte — u ovom slučaju, izostavljanje materije je takvo pojednostavljenje. Dalji rad na ovoj temi je neophodan pre nego što se mogu izvesti zaključci o realnoj sudbini svemira.
Pomozite nam da budemo bolji.
