Mogu Li Istorijski Pregovori Izraela i Libana Dovesti Do Prekida Vatre?

Predsednik SAD Donald Trump najavio je da bi lideri Izraela i Libana mogli da razgovaraju telefonom po prvi put u oko 34 godine, što je izazvalo opreznu nadu za diplomatsko rešenje sukoba koji su se intenzivirali proteklih nedelja.

Pozadina i aktuelna situacija

Najava dolazi dok se izraelske vojne operacije u Libanu, uključujući prodor u južne oblasti, intenziviraju. Prema dostupnim izveštajima, u Libanu je poginulo više od 2.000 ljudi, a oko 1,2 miliona ljudi je raseljeno.

Ministarka Izraela za inovacije, nauku i tehnologiju Gila Gamliel izjavila je da bi premijer Benjamin Netanyahu mogao da razgovara sa predsednikom Libana Michelom Aounom. Bela kuća nije precizirala koji će tačno lideri učestvovati u razgovoru.

Liban zvanično još nije potvrdio razgovor. Isti dan iranski predsednik parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf, tokom telefonskog razgovora sa libanskim predsednikom parlamenta Nabihom Berrijem, istakao je da je prekid vatre u Libanu od ključne važnosti, navodi se u saopštenju objavljenom na Telegramu.

Diplomatski koraci i ograničenja

Mogući razgovori sledili su nakon retkog direktnog susreta njihovih ambasadora u Vašingtonu — prvog takvog kontakta u decenijama. Taj susret nije doveo do konkretnog sporazuma, ali je dočekan kao neobičan diplomatski pomak.

INTERACTIVE - Evacuation - Lebanon - MARCH 24, 2026-1775554735

„Ako dođe do poziva, verovatno će biti više simboličan nego suštinski“, ocenio je Nadim Houry iz Arab Reform Initiative. „Ciljevi Izraela i Libana se u mnogim ključnim pitanjima razlikuju, a front u Libanu direktno je povezan sa širim pregovorima koji uključuju Iran.“

Chris Doyle iz Council for Arab-British Understanding (CAABU) navodi da je američka administracija motivisana da postigne dogovor s Iranom i da traži deeskalaciju koja neće ugroziti diplomatske napore.

Vojska, ciljevi i humanitarne posledice

Hezbollah je, prema izveštajima, odgovorio na ranije raketne i vazdušne udare lansiranjem projektila i dronova prema severnim delovima Izraela, dok je Izrael izveo opsežne vazdušne napade i kopnenu operaciju na jugu Libana. Izrael je najavio cilj da uspostavi „bezbednosnu zonu“ do reke Litani, a Bint Jbeil je spominjan kao jedan od strateških ciljeva tokom kampanje.

Humanitarne organizacije upozoravaju na teške posledice: veliki broj civilnih žrtava, milionska raseljavanja i rastuće potrebe za hitnom pomoći. Taghrid Abdallah iz International Rescue Committee opisuje uticaj na decu kao „težak i složen“ — sa povećanim brojem nepraćenih i izložena trauma.

Šanse za prekid vatre

Analitičari smatraju da, iako telefonski razgovor može predstavljati retku diplomatsku priliku i simbolični korak, bez jasnih i usklađenih političkih uslova i garancija za prekid neprijateljstava verovatno neće doneti trajan mir. Jedan od ključnih uslova koje Iran postavlja u razgovorima sa SAD jeste da prekid vatre obuhvati i sukobe u Libanu — stav koji SAD i Izrael zasad ne prihvataju.

U takvom kontekstu, budući dialozi ostaju neizvesni, dok humanitarna kriza i dalji vojni sukobi zahtevaju hitnu međunarodnu pažnju.

Šta pratiti ubuduće

• Da li će poziv lidera biti zvanično potvrđen i koji će tačno učesnici biti uključeni;
• Da li će bilo kakav dogovor obuhvatiti prekid vatre između Izraela i Hezbollaha u Libanu;
• Razvoj humanitarne situacije i pristup pomoći raseljenima i pogođenim civilima.