DESI je završio najveću dosadašnju visoko-rezolutnu 3D mapu univerzuma sa preko 47 miliona galaksija, rezultat petogodišnje spektroskopske ankete. Podaci ukazuju na moguće promene u uticaju mračne energije tokom vremena, a konačniji zaključci očekuju se 2027. Projekat će nastaviti posmatranja do 2028. i proširiti mapu za oko 20% kako bi obuhvatio teže dostupne i slabije objekte.
DESI Dovršio Najveću 3D Mapu Univerzuma — Preko 47 Miliona Galaksija Otkriva Tajne Mračne Energije
The largest ever 3D map of the universe, created by the now completed five-year DESI survey. Each dot represents a galaxy. Earth is the middle point.DESI Collaboration and DESI Member Institutions/DOE/KPNO/NOIRLab/NSF/AURA/R. Proctor (image); M. Zamani/NSF NOIRLab (image processing)
Astronomi su dovršili najveću visokorezolutnu trodimenzionalnu mapu univerzuma koja obuhvata više od 47 miliona galaksija i drugih masivnih objekata. Ovaj ogroman katalog podataka nastao je nakon petogodišnje ankete instrumenta Dark Energy Spectroscopic Instrument (DESI), montiranog na teleskopu u Arizoni i vođenog od strane Lawrence Berkeley National Laboratory.
Zašto je mapa važna?
Mapa će pomoći naučnicima da bolje razumeju mračnu energiju — misterioznu komponentu svemira koja potiče ubrzano širenje kosmosa. Jedna od vodećih hipoteza je da mračna energija odgovara kosmološkoj konstanti, terminu koji je Albert Einstein uveo u teoriju relativnosti i koji opisuje stalnu gustinu energije „praznog“ prostora. Međutim, raniji podaci DESI-ja iz prva tri leta dali su naznake da uticaj mračne energije možda varira tokom vremena, što bi imalo velike posledice po naše razumevanje konačne sudbine univerzuma.
Kako je mapa nastala
DESI je radio spektroskopska posmatranja: meri spektralne linije galaksija kako bi odredio njihov crveni pomak i položaj u prostoru. Time se dobija precizna trodimenzionalna mapa distribuiranja materije na velikim skalama. Prema NOIRLab-u, DESI-jevi podaci sadrže šest puta više galaksija i drugih kosmičkih objekata nego svi raniji podaci zajedno, što predstavlja kvalitativni pomak u količini i detaljnosti dostupnih merenja.
Stéphanie Juneau iz NOIRLab-a ističe da je rad na ovakvom projektu „za celo čovečanstvo“ i da su naučnici uzbuđeni zbog mogućnosti potvrde ranih naznaka promene ponašanja mračne energije, ali i zbog brojnih dodatnih otkrića koja skriva novi skup podataka.
Šta sledi
Kolaboracija očekuje definitivnije rezultate o prirodi mračne energije do 2027. godine, nakon detaljne analize kompletnih petogodišnjih podataka. Iako je zvanična petogodišnja anketa završena, DESI će nastaviti posmatranja do 2028. godine i uvećaće mapu za oko 20 posto — posebno obrađujući delove neba koji su teži za posmatranje i tražeći udaljenije, slabije objekte.
Michael Levi, direktor DESI-ja, naglašava da je iskustvo petogodišnje ankete bilo izuzetno uspešno i da sada sledi intenzivan period obrade i analize podataka, u potrazi za novim iznenađenjima u kosmosu.
Važno objašnjenje za čitaoca: vizuelizacije mape često stavljaju Zemlju kao referentnu tačku u centru prikaza radi jasnoće, ali to ne znači da je univerzum geocentričan — radi se o koordinatnom izboru za predstavljanje ogromne, trodimenzionalne strukture kosmosa.
Pomozite nam da budemo bolji.
