Makron i Starmer su okupili saveznike kako bi pripremili strogo odbrambenu multilateralnu misiju za obezbeđivanje slobode plovidbe kroz Hormuz nakon okončanja rata. Razmatraju se zadaci kao što su razminiravanje i sprečavanje naplate prolaza, uz naglasak da će snage biti raspoređene tek kada za to postoje sigurnosne i političke garancije. Sastanak okuplja oko 30 zemalja i posebno se bavi ekonomskim i humanitarnim posledicama blokade.
Makron i Starmer Okupljaju Saveznike: Pripreme Za Strogo Odbrambenu Misiju U Hormuzu
Macron and Starmer are both in fsvour of sending a force to Hormuz once the war ends (Ludovic MARIN)(Ludovic MARIN/AFP/AFP)
Francuski predsednik Emmanuel Makron i britanski premijer Keir Starmer u petak su predvodili sastanak saveznika na kojem se razmatra mogućnost formiranja multilateralne, strogo odbrambene misije čiji bi cilj bio obezbeđivanje slobode plovidbe kroz Moreuz Hormuz nakon okončanja rata između Irana, SAD i Izraela.
Iran je uveo blokadu na ovaj ključni pomorski tjesnac čim su, 28. februara, počele vojne akcije protiv Islamske Republike, što je izazvalo rast svetskih cena energije. I pored krhkog primirja, SAD su uvele svoje mere koje uključuju blokadu iranskih luka, što dodatno komplikuje pomorski saobraćaj.
Zašto je sastanak važan? Evropski lideri upozoravaju da bi dugotrajna blokada mogla da prouzrokuje rast inflacije, nestašice hrane i probleme u vazdušnom saobraćaju zbog manjka kerozina. Sastanak je takođe prilika da EU pokaže diplomatske i logističke kapacitete nakon što je u većoj meri izostavljena iz ranijih pregovora.
Makron je primio Starmera na bilateralne razgovore u Elizejskoj palati pre početka šire sesije zakazane od 12:00 GMT, a u Parizu su prisutni i drugi evropski lideri, uključujući nemačkog kancelara Friedricha Merza i italijansku premijerku Giorgiu Meloni. Veći deo diskusije vodiće se putem video-veze.
Planirane mere i uslovi
Poziv iz Elizejske palate navodi da će saveznici "pripremiti raspoređivanje, kada se ispune uslovi, strogo odbrambene multilateralne vojne misije, u cilju osiguranja slobode plovidbe". Zvaničnici ističu da bi raspoređivanje usledilo jedino po završetku rata. Među ključnim zadacima navode se razminiravanje i sprečavanje naplate prolaza ili drugih taksi za prolaz brodova.
Downing Street je saopštio da su Makron i Starmer "jasno opredeljeni da uspostave multilateralnu inicijativu za zaštitu slobode plovidbe" i da su počeli planiranje kombinovanog vojnog napora čim uslovi to dozvole. Vođeni su razgovori i o tome da misija bude sastavljena od zemalja koje nisu zaraćene strane u sukobu.
Jedan francuski predsednički zvaničnik, pod uslovom anonimnosti, naglasio je potrebu da se obezbedi iranska garancija da se neće dejstvovati po prolaznim brodovima, kao i američka obaveza da neće blokirati brodove koji ulaze ili izlaze iz Hormuza.
Dodatne brige
Sastanak će takođe razmatrati humanitarne i praktične posledice blokade: prema francuskom predsedništvu, na stotinama brodova zaglavljenih zbog blokade nalazi se više od 20.000 moreplovaca. Diskutovano je i o mogućoj koordinaciji sa partnerima iz Azije i Bliskog istoka, pri čemu se izričito isključuje učešće Irana, Izraela i SAD u ovoj konkretnoj misiji.
Nemac Friedrich Merz je izjavio da je Berlin "principijelno spreman da učestvuje", ali da su i dalje potrebni dalji dogovori i potvrde pre bilo kakvog angažmana. Sledeće nedelje planirani su sastanci vojnih šefova radi daljih tehničkih razgovora.
Ukratko: Plan je da se pripremi međunarodna, odbrambena misija za očuvanje slobode plovidbe i razminiravanje u Hormuzu, ali samo nakon što rat prestane i kada postoje jasne garancije bezbednosti za komercijalne brodove.
Pomozite nam da budemo bolji.
