Tim sa Texas A&M razvio je nosni sprej baziran na egzosomima iz nervnih matičnih ćelija koji kod starijih miševa smanjuje inflamaciju u hipokampusu i poboljšava radnu memoriju. Studija, objavljena u Journal of Extracellular Vesicles, ukazuje da mikroRNA u vezikulama pokreću reparativne procese, ali rezultati su za sada ograničeni na životinjski model. Pre primene kod ljudi neophodni su dodatni preklinički i klinički testovi.
Nosni sprej na bazi egzosoma poboljšava memoriju starijih miševa — potencijal za ljude uz brojne rezerve
Illustration by Tag Hartman-Simkins / Futurism. Source: Getty Images
Tim naučnika sa Texas A&M univerziteta razvio je eksperimentalni nosni sprej zasnovan na egzosomima iz nervnih matičnih ćelija koji kod starijih miševa poboljšava radnu memoriju i smanjuje molekularne markere inflamacije u hipokampusu.
Egzosomi su male membranske vezikule koje ćelije koriste za razmenu signala; u ovom slučaju sadrže mikroRNA koje mogu da »preprogramiraju« ćelijske procese i pokrenu reparativne mehanizme. Autori rada objavljenog u Journal of Extracellular Vesicles navode da primena spreja kod 18-mesečnih miševa (približan ekvivalent ljudima od ~60 godina) dovodi do smanjenja upalnih markera, boljih rezultata u testovima memorije i poboljšane kognitivne funkcije u poređenju sa netretiranim životinjama.
“Naš pristup menja definiciju starenja — ciljamo uspešno starenje mozga: da ljudi ostanu angažovani, budni i povezani. Ne samo da žive duže, već da žive pametnije i zdravije,” rekao je Ashok Shetty, profesor neuroznanosti i glavni istraživač projekta.
Istraživači objašnjavaju da starenje mozga često uključuje porast inflamacije u hipokampusu, zajedno sa mitohondrijskom disfunkcijom i oksidativnim stresom. MikroRNA u egzosomima deluju tako što podešavaju ekspresiju proteina uključenih u upalne i reparativne puteve, pa su u studiji zabeleženi znaci „uključivanja“ sopstvenih sistema za popravku mozga.
Važno je naglasiti da su rezultati do sada ograničeni na laboratorijske miševe. Pre nego što se razmatra primena kod ljudi, neophodni su dodatni preklinički testovi bezbednosti (toksičnost, doziranje, biodistribucija) i klinička ispitivanja na ljudima kako bi se potvrdila efikasnost i bezbednost. Tim je podneo i patentnu prijavu za sprej, što je uobičajen korak prema daljim ispitivanjima i mogućoj komercijalizaciji.
Globalni kontekst naglašava hitnost razvoja terapija za neurodegenerativne bolesti: prema procenama, oko 69,2 miliona ljudi trenutno živi sa demencijom, a očekuje se porast na približno 82 miliona do 2030. godine.
Šta pratiti dalje
Ključni naredni koraci uključuju nezavisne ponovljive studije, obimne bezbednosne testove i planiranje kliničkih ispitivanja kod ljudi. Dok su rezultati ohrabrujući, protokoli za prenos terapije sa životinja na ljude su složeni i često zahtevaju godine dodatnih istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
